У септембру су баште још увек пуне свакојаког поврћа. Исто је и с пијачним тезгама. У том изобиљу не сме се заборавити на краставце салатаре, код којих је, како многи мисле, вегетација давно завршена. Tо је погрешно, јер биљке које су правилно неговане и штићене сасвим лепо дочекају прве мразеве и њихове плодове не треба избегавати у исхрани јер је ово, на око не баш лепушкасто поврће, веома корисно за организам.
Краставац је права благодет међу поврћем јер је препун састојака који доприносе нашем здрављу. Доста се користи у исхрани широм света, а мало се зна о томе колико је он заправо здрав за људски организам.
Не треба га солити
Изузетно је богат минералима, а посебно калијумом. Зато је одлична намирница лети да би се надокнадио овај минерал који се губи знојењем, а користан је и за оне којима је због повишеног притиска препоручено да избегавају натријум а уносе више калијума. Да би се деловање калијума из краставца испољило, њега не треба солити јер се тако додаје натријум, који делује супротно од калијума.
Подстичући излучивање воде, краставац потпомаже и у избацивању отровних састојака из организма, па га треба уврстити у исхрану оних који повремено желе да детоксикују свој организам. Пошто је изузетно дијетална намирница, препоручује се и особама склоним гојењу. Иако нема много калорија, он садржи доста важних минералних материја, а то су калцијум, фосфор, натријум, гвожђе, манган и јод.
Љуска краставца садржи и силицијум, редак минерал веома важан за здравље костију. Истраживања су показала да је до сада било уврежено погрешно мишљење да велики унос калцијума повећава густину костију. Доказано је да су за то много одговорнија друга два минерала – силицијум и магнезијум. Због тога би ваљало да краставце, уколико сте сигурни да нису прскани, једете неољуштене, поготово зато што се и највише витамина Е налази баш у љусци.
Препоручује се дијабетичарима
Сиров краставац регулише рад црева и тако помаже варење. Постоје подаци и да доприноси снижењу нивоа шећера у крви, па се препоручује и дијабетичарима. Пошто раствара кристале мокраћне киселине, ваљало би да га једу и особе с каменом у бубрезима и мокраћном мехуру. Постоји и народни рецепт за чај од краставца. Припрема се тако што се из зрелих (жутих) краставаца изваде семенке, оперу се и добро осуше. Затим се у два децилитра воде кафена кашичица семенки кува око 10 минута. Чај се пије на празан стомак.
Препун воде, најпре помаже да наш организам дуже остаје хидриран. Осим тога што је у стању да стабилизује ниво холестерола и ојача имунски систем, краставац је изузетан савезник у снижавању и стабилизовању високог крвног притиска. Дугом и континуираном употребом овог поврћа може да се спречи варирање притиска, а у неким случајевима могуће је и сасвим превазићи тај проблем.
Наиме,висок крвни притисак је за људски организам још штетнији уколико често варира, јер на тај начин може изазвати бројне хроничне болести попут можданог удара, разних болести срца и слично. Да би се он дуго одржао стабилан и био спречен да варира ваља свакодневно јести краставац. Није важно да ли је свеж или кисео, јер и један и други сјајно „одрађују посао“ у одржавању крвног притиска, а тиме отклањају и узрок честих и досадних главобоља.
Скоро бесплатан козметичар
Поред тога што је здрав и освежава, краставац се користи и у козметици – за улепшавање и освежавање коже лица. Због велике количине витамина Е, поготово у љусци, штити кожу од слободних радикала који разарају ћелије и убрзавају старење. Чисти кожу и затеже је – силицијум из љуске затеже везивно ткиво, па тако и лице, те није чудо да су маске од краставаца већ одавно саставни део разних козметичких третмана. А два-три колута стављена на уморне очи брзо им враћају живахност.
С. Мујановић
