ŠARENI PLODOVI U PLASTENICIMA NISU BOLESNI
U našoj zemlji nema zelene pijace na kojoj leskovački baštovani s ranim povrćem nisu dobrodošli. Prvi domaći krastavci uvek nam stižu iz njihovih bašta pod krovom, jer proizvodnja krastavca u zaštićenom prostoru na području Jablaničkog okruga poslednjih godina zauzima oko 400 hektara. Godinama unazad su je uvećavali i osavremenjavali.
Rani proizvodi nesumnjivo imaju najbolje cene, ali su velika i ulaganja, i problemi koji prate ovu proizvodnju. O tome smo razgovarali sa dr Jelenom Stojiljković, naučnom saradnicom u Institutu za povrtarstvo u Smederevskoj Palanci.
Klima se ne leči hemijom
Tokom vegetacije krastavca osim održavanja temperature i vlage obavezno je prihranjivanje, zaštita od bolesti i štetočina i specifične mere nege kao što su vezivanje biljaka uz potporu, regulisanje rasta, orezivanje plodova…
– Minule vegetacije se u usevu krastavca koji leskovački povrtari proizvode u plastenicima pojavili „šareni“ plodovi. Neki su se osušili pre nego što su stigli za berbu, mnogo tek formiranih krastavčića je propalo, a neki se nisu razvili dalje od cveta – iznosi svoja zapažanja dr Stojiljković. – Analize su pokazale da ovu štetu nisu naneli paraziti, da su to bile fiziološke promene koje su nastale kao posledica nestabilnih uslova proizvodnje.
To nije teško objasniti kada se zna da je krastavac toploljubiva biljka i da za rast i razvoj zahteva nešto više temperature, a one su lane bile prilično nestabilne i nisu ni malo pogodovale ovom povrću. Uočen je i nešto sporiji rast plodova koji je nastao kao posledica temperatura nižih od optimalnih i neophodnih za njegov razvoj. Uz to, čitavu proizvodnju je pratio i nedostatak svetlosti.
Šareni plodovi nisu bili ni malo vizuelno privlačni, „krasile“ su ih zelene, potklobučene površine koje su mnoge povrtare navele na pomisao da se pojavila neka nova bolest. Ipak, fitopatološke analize su pokazale da nema mesta panici, da nije u pitanju bolest, već je prouzrokovač tih promena bila klima pa hemijska zaštita ovog povrća nije bila neophodna.
U takvim uslovima, u cilju smanjenja šteta, proizvođačima smo lane savetovali, a to važi i za ovu godinu, da regulišu temperaturu i vlažnost vazduha i zemljišta u plastenicima da bi se sprečila pojava bolesti i fizioloških promena. Preporuka je takođe da smanje zalivanje biljaka i intenziviraju provetravanje plastenika tokom dana.
Značaj prihrane biogenim elementima
Za normalan razvoj i plodonošenje neophodni su biogeni elementi, bez kojih biljka ne može da obavi svoju osnovnu životnu funkciju. Jedan od važnijih iz ove grupe je magnezijum. Nedostatak ovog elementa može se čak i vizuelno uočiti. Na biljkama „gladnim“ Mg nastaju karakteristične promene kojih inače nema u uslovima optimalne ishrane. Mg je važan sastojak hlorofila i brojnih fizioloških procesa, a kada ga nema, ili nema dovoljno, usporava se ili prestaje fotosinteza, razgrađuje se hlorofil, što se često vidi na starijim listovima. Usvajanje ovog elementa je usporeno ili onemogućeno kada je osvetljenje slabo i kada nema dovoljno vlage.
Potrebe za dodavanjem Mg javljaju se povremeno, zavisno od vrste gajene biljke, stepena intenziteta proizvodnje i specifičnosti zemljišnih uslova. Njega nema dovoljno uglavnom na kiselim i peskovitim zemljištima. Peskovita su siromašna ovim hranivom jer ga u podlozi ima malo i na ovom tipu zemljišta se brzo ispira. Na kiselom zemljištu dolazi do deficita zbog izražene rastvorljivosti soli magnezijuma te se on ispira. Nedostatak ovog elementa može se pojaviti na zemljištima s visokim sadržajem kalcijuma ili kalijuma, koji su izraziti antagonisti Mg, pa kao takvi onemogućavaju biljke da ga usvajaju.
Dakle, nagle promene i temperaturna kolebanja (velike razlike dnevnih i noćnih temperatura) tokom oplodnje samo su neki od razloga otpadanja cvetova i plodova. Otpadanje cvetova može biti prouzrokovano i nedostatkom svetlosti, što je česta pojava u uslovima rane proizvodnje ovog povrća. Preobilno đubrenje azotnim đubrivom intenzivira vegetativni rast koji ne prati i neophodan razvoj generativnih organa, a to takođe uzrokuje otpadanja cvetova. I nedostatak fosfora može negativno uticati na oplodnju cvetova usled čega oni opadaju. Često je zbog nedovoljne primene fosfornih đubriva usporen razvoj korena, grane se lako lome, a oplodnja cvetova je loša što je razlog otpadanja cvetova i lošeg plodonošenja.
– Da bi se ovakve promene i štete preduhitrile, povrtarima, posebno proizvođačima krastavaca savetujemo da đubrenje planiraju isključivo na osnovu rezultata agrohemijske analize zemljišta – ukazuje naša sagovornica.
Uslovi i za pojavu sive truleži
Agronomi u Jablaničkom okrugu zapazili su da zbog pada temperature u plastenicima prvo stradaju donji cvetovi i plodići koji zaostaju u porastu, žute i suše se. Promene se dalje nastavljaju i prema vrhu biljke – uli smo od dr Jelene Stojiljković. – Ako se na to nadovežu i nepovoljni spoljašnji uslovi poput obilnih padavina, visoke relativne vlažnosti vazduha i pada temperature, takve biljke naseljava i Botrytis cinerea, gljiva koja izaziva sivu trulež. I to se desilo u nekim plastenicima.
Folijarno đubrenje i karenca
– Kada se nedostatak magnezijuma nadoknađuje folijarno, zbog česte berbe plodova, treba voditi računa o karenci preparata – upozorava dr Stojiljković. – Imajući u vidu da je najčešći način navodnjavanja sistemom kap po kap, za preporuku je da se i ovaj elemenat dodaje fertigacijom. – Kod krastavca treba izbegavati kvašenje listova, a navodnjavanje prilagoditi tipu zemljišta, razvojnom stadijumu biljke i temperaturnim uslovima. Osim nedostatka magnezijuma, ovakve promene mogu izazvati i drugi činioci. Neizbalansirana ishrana povrća može biti jedan od razloga otpadanja cvetova i plodova ovog povrća.
Piše: Svetlana Mujanović
