ДЕГРАДИРАНЕ ЊИВЕ НИСУ ИЗГУБЉЕНЕ
Недомаћинским коришћењем – честим гажењем тешким машинама, употребом неодговарајућих формулација минералних ђубрива, а изостанком уношења органских хранива – многи хектари плодних ораница претворени су у киселе, запуштене њиве које дају „мршав“ и неквалитетан род. До пре коју деценију мало ко је размишљао о последицама таквог, бахатог односа према земљишту. А, грешке, нехотице направљене, сада долазе на наплату.
Враћање плодности
О деградираним парцелама, и о могућности да им се врати плодност, причали смо са дипломираним инжењером пољопривреде Бобаном Станковићем, саветодавцем у ПСС служби у Лесковцу.
– Када се с једне парцеле више узастопних година добије род који ни по квалитету, ни по тежини није ни приближан оном који се убирао до само пре једне деценије, јасно је да је земљиште на неки начин „болесно“ – констатује овај стручњак.
– То не значи да су ове њиве изгубљене за производњу, већ да их треба „лечити“, јер је земљиште кисело, рН вредности су му далеко испод оптималних. Подсетимо се да се земљишта чија је рН вредност 7 или нешто мања, сматрају неутралним и оптималним за производњу – објашњава Станковић.
Први посао у процесу лечења је агрохемијска анализа земљишта са спорних парцела. Тек упоређивањем резултата добијених у лабораторији са граничним вредностима обезбеђености земљишта одређеним хранљивим материјама, које се поштују у безмало свим земљама Европе, добија се конкретна слика колико је то земљиште деградирано. Пошто на сваком листићу резултате анализе прате и препоруке за „лечење“, односно, одређују се не само количине, већ и време и начин примене, како органских, тако и минералних ђубрива, може се очекивати да ће испитивана парцела за коју годину потпуно „оздравити“.
Зашто усеви масовно пропадају
Кисела реакција земљишта, низак садржај хумуса и смањена приступачност биљкама доступних форми најважнијих хранива, јесу ограничавајући фактори у постизању високих и стабилних приноса. Ниски приноси најчешће су резултат блокаде појединих хранива у условима киселе реакције, лоше структуре земљишта, недостатка органске материје као и неповољног водно-ваздушног режима. На земљиштима чија је рН вредност мања од 4,0 примећено је убрзано опадање приноса гајених биљака. Оне се углавним налазе у стању стреса и често усев масовно пропада.
– Власници оваквих парцела не би требало те њиве унапред да отпишу. Неутралисање киселе реакције уношењем креча је мера која се редовно препоручује за поправљање киселих земљишта. У комбинацији с органским и минералним ђубривима, оваквим „лечењем“ најефикасније и најбрже ће се отклонити неповољне и лоше производне особине киселих земљишта. – указује инж. Станковић, додајући да се уношењем кречних материјала, поред смањења киселости земљишта обезбеђује и калцијум, повећава се садржај лако приступачног фосфора, убрзава се минерализација органских и жетвених остатака, а смањује се садржај токсичних материја и тешких метала у земљишту.
На нашим земљиштима најчешће се за калцификацију користи 5-15 тона калцијум-карбоната, 2-4 тоне калцијум-оксида, или 7-17 тона сатурационог муља. Ваља знати да материјал за калцификацију треба да је добро уситњен и равномерно распоређен пре заоравања. Калцификација се ради у јесен, када на њивама нема усева, а резултати се виде током наредних 6-7 година. Током тог периода треба контролисати обезбеђеност земљишта макроелементима и микроелементима која се уносе кроз ђубрива.
Мањак хумуса и фосфора
Општа слика деградираних, киселих земљишта јесте да су она углавном сиромашна до средње обезбеђена хумусом, сиромашна у фосфору, средње до добро обезбеђена калијумом. На жалост наших пољопривредника у Јабланичком округу, она чине преко 70 процената укупних обрадивих површина. Ови проценти су значајно мањи када се посматра читава Србија, али ни у ком случају нису занемарљиви.
Пише: Светлана Мујановић
