Дивља свиња у фокус јавности обично доспе када се на фармама домаћих свиња појави свињска куга. Истина је да ова дивља животиња преноси ову болест, најчешће преко измета, тако што је ловци на чизмама унесу у торове. То ипак није разлог да о њима не сазнамо нешто више, макар да се не уплашимо ако их сретнемо, чак и у урбаним срединама, што се обично дешава кад су поплаве, баш као ових дана.Дивља свиња је врста дивље животиње која се може наћи у Србији, као и у другим деловима Европе, Азије и Северне Африке. Обично су крупне, а живе у шумским и брдским подручјима. У Србији, дивље свиње се налазе у различитим регионима, укључујући националне паркове као што су Фрушка гора, Тара, Ђердап, као и у другим деловима земље који имају погодне станишне услове за њих.
Ове дивље животиње изузетно брзо трче и добри су пливачи. Углавном се задржавају по ободима шума, где постоје водотоци. Воле да се каљуже и на тај начин се освежавају и решавају кожних паразита. За одмор користе брлог, али пре него што легну у њега, прво неко време седе. Начин придизања је такав да прво седну осматрајући околину, па тек онда устају.
За старије је карактеристично да живе усамљеничким животом и чопору се прикључују само у време парења. Млади вепрови се често налазе у близини чопора, али никада као његов део. Када се посматра кретање крда, уочи се да се на челу креће најстарија крмача.
По начину исхране спадају у сваштоједе, што значи да ће поред хране биљног порекла појести животиње које успеју да ухвате, па ће чак јести и стрвине.
Женке постају полно зреле са 10 месеци, а мужјаци који месец касније. Међутим, не паре се пре навршених 18 месеци, осим ако није дошло до поремећаја природне равнотеже. Период терања дивље свиње се одвија од половине новембра до почетка фебруара. У том периоду може да дође до борби међу мужјацима, јер главна женка обележи територију на више места и то је знак да ће све женке из чопора бити у терању за две недеље. После борби са другим мужјацима, најјачи вепар остаје са чопором око месец дана и за то време упари све женке из чопора. После тог периода се враћа усамљеничком животу.
Лов дивљих свиња је популаран у Србији, а у лов на њих иду и домаћи, али и страни ловци, којих је све више. Да би се ишло у лов, потребно је поштовати регулативе Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, али се и распитати код ловачких савеза. Ловци цоде рачуна о томе да не наруше екосистем претераним ловом, јер је изузетно важно очувати популацију дивљих свиња. Такође, ловци морају да имају ловачку дозволу и да воде рачуна о ловној сезони, старости дивљих свиња које се смеју ловити, ограничењима у количини и врсти оружја које се могу користити, као и начинима лова.
Месо дивљих свиња изузетно је цењено, а због јачине, комбинује се са домаћом свињом.
Кобасице од дивље свиње
бут, плећка или врат дивље свиње
бут свиње из домаћег узгоја
сланина домаће свиње
со
млевени бибер
домаћа црвена паприка (љута)
домаћа црвена паприка (слатка)
млевени бели лук (свежи из блендера или у праху)
шећер
За овај рецепт потребно је придржавати се процената, а не количина.
Мељите месо тако да смеса садржи 60 % меса дивљачи и 40 % меса домаће свиње. Месо грубо самељите на величину отвора 6 или 7 милиметара. У мешавину додајте сланину исецкану на коцкице тако да сам она чини 20 % укупне мешавине меса и шпека. У мешавину додајте 1,7 до 2 % кухињске соли, 0,4 % љуте домаће паприке у праху, 0,3 % слатке домаће паприке у праху, 0,2 % бибера у праху, 0,3 % млевеног белог лука и 0,3 % шећера. Другим речима, додајте зачине по осећају.
Мешавину мешајте док не постигнете потпуно једноличну масу. Поступак поновите двапут. Ставите је у домаће свињско црево средњег промера – идеално од 38 мм. Кобасице продимите с два дима и оставите да се суше на суво, али не превише ветровито место, како их не бисте пресушили. Кобасице су идеалне кад се мало осете мекане под прстима.
И. Ш.
