Берба малина је завршена, али за воћаре у Западној Србији и даље нема одмора. После „црвеног злата“, на ред за брање су стигле купине које у последње две године доживљавају праву експанзију кад су у питању потражња и цена.
Током тешких ранијих година, многи су се одлучили да засаде посеку и сада се покајали. Купина је некада била засађана на 6.700 хектара, а сада једва досеже до 1.500.
– Потражња за српском купином сада је већа него за малином. Услед великих суша подбацили су Мексико и Америка који су били лидери у производњи, зато сада колико год да се купина набере у Србији, одмах се прода. Нарочито због тога, јер се она не користи само као конзумна воћка, већ и као подлога за прављење основних фарби, за фарбање оружја, оруђа и метала – рекао је Добривоје Радовић, председник Асоцијације произвођача малина и купина у Србији.
Претходних година откупна цена купине по килограму кретала се око 50 динара, а сада је досегла свој историјски максимум. Прошле и ове године она се креће око 200 динара. Ипак, почетак бербе је много више обећавао него што је то било на самом крају.
– Стартна цена купине кретала се око 220 динара, међутим након два дана цена опада на 120 динара за један килограм. Да је остала првобитна цена, сада би достигла неки врхунац плаћања од 400 динара. Међутим, са обарањем цене са 220 на 120, сада се та нека финална откупна цена креће од од 180 до 220 динара, у зависности од сортимента – нагласио је Радовић.
За разлику од малине, берба купине далеко је лакша. Дневно може да се набере много више, а домаћини бераче плаћају махом до 50 динара по килограму. Оно по чему малина и купина такође деле судбину јесте умањен род услед лоших временских услова.
– Елементарне непогоде уништиле су око 70 одсто засада, а оно што је остало да људи нису посекли једва је родило. То је права штета, јер је купина сада коначно дочекала својих пет минута. Ја је узгајам на 40 ари, на 10 сам применио све агротехничке мере на време и обезбедио довољну количину воде и приноси су око тоне по ару, што је одлично. Плодови су феноменални. На осталој површини родило је веома лоше. Ако се узме у обзир целокупно стање, може се рећи да је око 60 одсто купине у Србији сагорело – рекао је Радовић.
Он додаје да је отварање нових тржишта за српску купину још један ветар у леђа воћарима који се труде да испоштују захтеве иностраних купаца. Купине се више не беру у пластичне посудице, већ у гајбице од око три килограма и власници парцела могу да бирају како и коме ће да је продају.
Некада су они били ти који су обилазили врата откупаца како би понудили воће, а сада су се ствари поприлично промениле па купци траже њих, скоро и не питајући за цену.
Извор: Рина
Фото: Pixabay
