Готово монсунске кише које су захватиле наше подручје брину и ратаре и воћаре, и виноградаре, па и повртаре. Како је за Добро јутро рекао професор др Жарко Илин, због ових киша и хладног времена, поврће касни по две-три, понекад и четири недеље
– Углавном је све засновано што се усева тиче, а везано за рану сетву, садњу свих повртарских врста с малим и умереним захтевима за условима успевања. Касни нам садња топлољубивих повртарских врста, јер су и ноћне и јутарње температуре прилично ниске. Код већине посађених топлољубивих врста јављају се проблеми с укорењавањем, јавља се и жутило, што значи да ће у наредне две-три недеље биљке одбацити те листове, те ће им требати додатни период за регенерацију.
Како је истакао професор Илин, очекује се кашњење приноса бостана, који из ране производње тунелског типа обично стиже већ у трећој декади јуна, а сада нема шансе да из домаће производње тај исти бостан стигне пре краја прве декаде јула, каже.
Питање је и какав ће вегетациони период бити у другом делу вегетације, поготово у другој половини јула, као и у августу и септембру.
Зелене стенице навалиле на поврће
Што се тиче проузроковача болести, њих је ове године мање, већи проблем је појава лисних ваши, белих лептирастих ваши. Потребна је зато интензивнија заштита од штетних инсеката, а видећемо шта ће се даље дешавати. Бактерије и гљивице за сада нису изражене јер се све ове повртарске врсте су умерених захтева, а топлољубиве нису још у целости изнете, те нису ни добиле прилику да се разболе.
Кад смо код штеточина, зелене стенице су масовно кренуле и представљају веома велики проблем. Професионални произвођачи на већим површинама користе интензину заштиту, међутим, ми препоручујемо ловне клопке, како би се на природан начин сакупљале, уз минимална улагања јер је за то потребна само канта с водом.
Стенице се, иначе, не уништавају хемијским средствима у системима органске производње, али се то ради у конвенционалној производњи. Ипак, професор Илин препоручује ловне клопке, које су ефикасне, не штете биљкама и јефтине су.
– Ми то не можемо знати унапред, али већина професионалних произвођача обезбедила је све услове да квалитетно заштити своје биљке од негативних ефеката абиотичког стреса. Може се очекивати да ће се у наредном периоду све ово изнивелисати – оптимистичан је др Илин, наводећи да је ове године, према проценама јер још нема прецизних података, заснована производња поврћа нивоу од око 75 хиљада хектара и негде око 26 хиљада хектара под кромпиром, уз комплетну баштенску производњу на око 48 хиљада хектара.
– Такође, опале су површине у производњи у заштићеном простору, и опадају стално, по стопи од 2 посто годишње, зато што је стање у пољопривреди катастрофално, а онда најинтензивније гране прве трпе – као што је повртарство, воћарство, хортикултура. Садња паприке касни, одбацила је листове и очекује се укорењавање у наредном периоду и надајмо се да ће бити сунца, као и за парадајз.
– Што се тиче раних купусњача – поручује др Илин – за њега нема проблема. Тако је и код мркве, першуна, паштрнака, целер је тек посађен или ће мало каснити садња пошто иде из расада, добро је стање с коренастим поврћем, пре свега са цвеклом, а предстоји нам и сетва цвекле као накнадног и пострног усева. Релативно је добро стање са грашком, и оним за личну потрошњу, и оним за потребе прерађивачке индустрије јер је то прохладно и влажно време апсолутно одговарало производњи грашка.
Ово време не смета поврћу с малим захтевима за условима успевања, као и онима с умереним затевима. Напротив, њима је ово време пријало. Нажалост, топлољубивим повртарским врстама које доминирају на нашем тржишту, али и код наших професионалних произвођача, ови климатски услови апсолутно нису одговарали, закључује наш саговорник.
И. Радоичић
