МИЗУНА АТРАКТИВНА ЗИМСКА САЛАТА
Мизуна потиче из Јапана, припада породици купусњача и блиска је рођака слачици, о чему сведочи и њен укус. Наиме, њени листови имају укус сенфа и одлична је зимска салата. На отвореном се може сејати до краја октобра, у затвореном од септембра до марта, погодна је за узгој на осунчаној прозорској дасци, у саксији… Може да буде прва зелена салата надохват руке, чији листови доспевају за бербу током зиме.
Иако се код нас мало гаји, у неким регионима је потпуно непозната, њене користи никако не би могле да се опишу у кратким цртама. То је брзорастућа биљка, чији први листови доспевају на бербу само 30 дана после сетве. С већих биљака могу се „скидати“ појединачни листови или се режу читаве главице. Семе ове салате клија за, само, три дана.
Мизуна има светло зелене паперјасте листове који су уско назубљени и праве чврсту розету. Изгледом изузетно подсећа на руколу, с тим да су јој листови више урезани и значајно је бујнија. Листови јој имају пријатан, благ укус сенфа, а што је биљка развијенија, старија и раскошнија, он постаје интензивнији. Најчешће се користи свежа, као додатак разним салатама, или кратко термички обрађена – кувана. Може да се додаје супама и чорбама, пиринчу, пасти…
Конзумирањем мизуна салате подиже се имунитет, јер је богата витамином Ц. Осим што је здрава и укусна, представља одличан украс у башти, а може се гајити и као међуусев с другим, високим поврћем.
Мизуна није пуно пробирљива када је у питању избор земљишта, али највише воли иловаста, у којима се дуже задржава вода, јер је у производњи ове салате основно правило да се земљиште током њене вегетације никада не сме засушити. По правилу, не захтева додатно ђубрење пре сетве, ако се гаји после поврћа које је ђубрено и прихрањивано. Мизуна се на отвореном сеје се на размак 20 x 30 цм, а бере до првих мразева. Као и руколу, нападају је бувач и пужеви.
Пише: Светлана Мујановић
