Још није почела производња расада за рану производњу поврћа у објектима заштићеног простора који имају могућност загревања, али они који се баве тим послом увелико се припремају за нову сезону, ишчекујући да им семенске куће испоруче семена и репроматеријал.
И док се не покрене овогодишња сезона у повртарству, која креће са раним поврћем из стакленика – пластеника, прилика је да се сумирају резултати производње поврћа из прошле сезоне, које сада користимо у исхрани.
– У 2021. години је произведено око 1.050.000 тона свежег поврћа намењеног за употребу у свежем стању и за потребе прерађивачке индустрије 11 повртарских врста које води званична статистика – изјавио је др Борис Адамовић који предаје на предмету повртарство Пољопривредног факултета у Новом Саду. – Произведено је и око 400.000 тона разноврсног поврћа у баштенској производњи намењеног свежој потрошњи у домаћинствима. У различитим облицима заштићеног простора било је и око 245.000 тона поврћа, што је око 25 осто мање него уобичајено што се произведе.
Др Адамовић каже да има простора за повећање производње поврћа, али да за то треба прво обезбедити услове, мора се радити на повећању капацитета за складиштење и прераду, као и проналажење нових купаца на иностраном тржишту.
– Један од важних предуслова за повећање производње поврћа је увођење савремене механизације, првенствено за убирање, јер је све већи недостатак радне снаге која је све скупља. Механизација за убирање је изузетно скупа и произвођачима би свакако добро дошле субвенције државе за те намене.
Сада се у нашој земљи поврће производи на отвореном простору на површини од око 125 000 хектара, у сталном заштићеном простору на око 2.400 хектара, док је привременог заштићеног простора око 3000 хектара.
Домаћа производња, наводи др Адамовић, углавном задовољава потребе домаћег становништва, али ми, истовемено, и купујемо и продајемо поврће на друга тржишта. – Из Републике Србије се извезе око 200.000 тона поврћа, а највише на ино тржиште оде краставаца, паприка, шаргарепе, црног лука и парадајза.
Истовремено, поврће купујемо од других земаља у окружењу, најчешће је то рано поврће: парадајз, паприка, краставци из Грчке, Албаније и Северне Македоније. Готово целокупна производња поврћа, истиче Адамовић, под системима је за наводњавање јер уз велика улагања, која износе до чак 10.000 евра по хектару код појединих повртарских врста, произвођачи не смеју препустити производњу ризику.
Др Адамовић истиче да са ценама повртари не могу претерано да буду задовољни ове сезоне.
– Иако су код већине повртарских врста оне више за 20 до 30 одсто него прошле године, због изразито високих цена репроматеријала произвођачи ће успети да покрију трошкове производње, али ће значајна добит изостати – наводи др Борис Адамовић.
Извор: Дневник
Фото: Pixabay
