Сви грађани који имају активно гнездо сеоских ласта у свом домаћинству до 15. јуна могу учествовати у такмичењу „Домаћинство које су ласте изабрале“. Срећно домаћинство са највише гнезда сеоских ласта биће награђено победничким признањем и тоном кукуруза.
Ово необично надметање четврту годину заредом организује Друштво за заштиту и проучавање птица Србије, чији извршни директор Милан Ружић каже да овим симболичним такмичењем желе да похвале мала сеоска домаћинства која се пољопривредом баве на традиционални начин.
„Захваљујући њиховој пажњи и љубави сеоске ласте и даље опстају на нашим просторима. Домаћинство са највише гнезда наградићемо тоном кукуруза. У претходне три године, колико организујемо ово такмичење, показало се да је тона кукуруза одговарајућа награда јер су сва победничка домаћинства била сточарска и кукуруз им је више него добродошао“, истакао је Ружић.
Из тог друштва објашњавају да величина популације сеоске ласте у Србији процењује се на 150.000 до 230.000 парова.
Мала птица певачица карактеристичног дугог и рачвастог репа достиже масу од око 20 грама, но сваке године преваљује хиљаде километара од подсахарске Африке где зимује до Србије где се гнезди. У гнезда, која прави од блата, полаже у просеку пет јаја из којих се након 13 до 15 дана излежу младунци. Сеоске ласте живе у просеку 4 године.
„Некада су се годишња доба или временске прилике одређивале на основу присуства и понашања сеоских ласта. Данас на основу њихове бројности закључујемо како утичемо на природу. Услед модерне пољопривреде и замирања сточарства ова врста у Србији и Европи нестаје. Сеоским ластама се дугорочно може помоћи уколико подржимо опстанак малих пољопривредника и очувамо традиционалан начин бављења пољопривредом“, објаснили су из Друштва за заштиту и проучавање птица.
Пријаве на такмичење се врше путем онлајн формулара:<https://forms.gle/zRQd4TNscQyf34mv6> или позивом на телефон 011/33-43-902 до 15. јуна.
Коначни резултати такмичења биће објављени до 21. јуна на страници www.pticesrbije.rs и у средствима јавног информисања.
И. Р.
