Још у Хомерово време Грци су ценили смиље као одличан лек за ране, а у народним песмама помиње се као леп и миришљав цвет за кићење девојака и момака. Девојчицама су давана имена Смиља, Смиљана или Смиљка.
Смиље (Helichrysum sp.) је вишегодишња биљка која припада породици Asteraceae, а обухвата више од 600 различитих врста распрострањених у целом свету, а најпознатија је Helichrysum italicum – приморско смиље. То је нижи грм, са ситним цветовима жуте боје и специфичним пријатним, благо опорим мирисом. Неизоставна је врста камењарских пашњака и природно је распрострањена у земљама Средоземља (Кипар, Грчка, Хрватска, Италија, Француска, Шпанија, Алжир, Мароко). Најпознатије природно налазиште је на Корзици. Самоникло расте на кршевитом подручју, сиромашном песковитом земљишту или на плитким земљиштима напуштених пољопривредних површина. Одговара му изложеност сунцу, што одређује ароматична својства, а она одређују његову примену, као и других врста лековитог и ароматичног биља – у фармаколошке сврхе, козметичкој индустрији и кулинарству.
Подноси сушу
Приморско смиље расте у облику грма висине 30 до 70 центиметара. На разгранатим стабљикама наизменично су распоређени уски и шиљасти листићи чврсте кутикуле који су с лица зелени, а с наличја сивозелени, прекривени ситним длачицама. Доњи листићи при основи су скупљени у розету. Дебља кутикула листова и густе длачице на наличју осигуравају му прилагођеност на сушне услове станишта, чиме га сврставају у ксерофитско биље. На врху стабљике која је такође прекривена длачицама, цветићи су скупљени у препознатљиве жуте цвасти које цветају од маја до краја јула. Задржавају своју жуту боју после цветања и сушења, због чега су под називом ”бесмртно цвеће” у античкој Грчкој коришћени за израду венаца. Свака стабљика завршава цветовима – уједначене су висине, јер су дршке горњих цветова краће, а доњих дуже.
Биљка је дводома. Мушки цветови су неугледни, цевастог облика. После оплодње брзо сазревају. Плод је ситна рошка (achenium). Семе је дугуљасто, црно, ситно, а један грам садржи 3.300 до 3.700 зрна. Подземни изданак је разгранат, дубоко продире у тло. Из дрвенастог вретенастог ризома сваке сезоне развија се више стабљика које носе цвет. Бржи проток воде осигуран је ширим проводним нитима у морфологији ксилема, чиме су биљке прилагођене на сушу.
Подноси високе летње температуре крша и каменитих терена, неопходни су јој интензивни сунчеви зраци, а и оштрије зиме због чега се природно налази и на вишим надморским висинама. Успешно расте на лаком пропусном карбонатном земљишту. Добро подноси сушу и минималну количину минералних материја. Може да расте и на плоднијим дубљим земљиштима, с довољном количином калцијума. У узгоју би требало да се избегавају земљишта киселије pH реакције, с већом количином влаге и тешка земљишта. С друге стране, узгој је могућ и на плитком, кршном стеновитом земљишту. У оваквим случајевима, тло варира својом дубином од неколико центиметара до неколико метара и налази се само у пукотинама стена. Припрема плитких стеновитих земљишта укључује механизовано уситњавање уз помоћ дробилица, које стене претварају у шљунак, који има крупноћу агрегата од 2 до 75 милиметара. На тај начин ствара се супстрат погодан за обраду и одржавање плантаже. Иако је релативно отпорно на болести и штеточине, у узгоју могу да се појаве гљивичне болести и лисне и штитасте ваши, штитасти мољац, калифорнијски трипс, лисни минери и гусенице мољаца.
Смиље се узгаја као вишегодишња биљка у периоду од пет до осам година. Подизање засада добро је планирати после култура које за собом остављају тло с мање корова. Најбоље је као предусев узгајати легуминозе, које се уклањају крајем августа.
Припрема земљишта укључује орање крајем лета или почетком јесени и култивацију после орања на јесен или у пролеће, зависно од тога хоће ли се обављати јесења или пролећна садња. Основно ђубрење приликом орања у складу с резултатима анализе тла може да укључи 200 до 400 килограма по хектару минералног НПК ђубрива (“три петнаестице”), а прихрана у следећим сезонама током јесени или раног пролећа обухвата око 200 кг/ха истог ђубрива. У случају органске производње, стајско ђубриво се такође не препоручује, јер ако је лошијег квалитета, може да дође до појаве непожељних корова.
Приликом подизања плантажног засада важно је да се користи декларисан и квалитетан садни материјал. Затим следи садња у марту, или на јесен током октобра. Најједноставније ју је обавити машински, те се она прилагођава према постојећој механизацији. За расаде сађене у редове на размаке 0,7 х 0,4 метара неопходно је обезбедити 35.000 биљака по хектару, док у редовима на размацима 0,6 х 0,3 м требало би да се посади 55.000 биљака по хектару. Пожељно је да се млади засад залива у фази подизања, као и у почетној фази раста биљака, иако смиље нема веће захтеве за влагом. Новоподигнутим засадима неопходни су повољни услови за раст и јачање грмова. Зато се корови уклањају, а неретко су изразит проблем. Међуредном култивацијом смањује се њихова појава у засадима, а уједно омогућује и разбијање покорице тла. У првој сезони узгоја, култивација се обавља више пута зависно од појаве корова, док се старији засади у сезони култивирају најчешће два пута.
Из семена и расада
Размножава се генеративно семеном и вегетативно пелцером, или дељењем бусена. С обзиром на то да се директна сетва не препоручује, важно је да се произведе квалитетом расада, што подразумева узгој током лета у хладним клијалиштима. Приликом ручне сетве, за један квадратни метар хладног клијалишта потребно је око 0,5 г семена, чија је клијавост 50 одсто. Са хладног клијалишта површине 1 м² може да се добије 300 до 400 садница.
За производњу 1 ха садница неопходно је око 150 м² хладних клијалишта, или 60 г семена. Расад смиља мже да се произведе и директном сетвом семена у контејнере, што олакшава поступак. Овакав расад после 90 дана спреман је за садњу на пољопривредним површинама.
Производња расада вегетативним размножавањем из пелцера може да се одвија у заштићеном простору током четири до пет недеља. Важно је да су за пелцере одабрани сезонски избојци с довољно одрвенелим базним делом. На горњем делу пелцера дубине од 4 до 6 цм потребно је оставити око четири листића, ради фотосинтезе. Остали се уклањају због усвајања енергије за стварање корена. После косог реза, пелцери се стављају у припремљен супстрат. Претходна примена хормона за укорењивање зависи од типа производње. Пелцерима је неопходно довољно влаге и светлости, уз заштиту од прејаког сунчевог зрачења. Микроразмножавање у in vitro условима најквалитетнији је и најсигурнији начин размножавања који се препоручује у комерцијалној производњи.
У младим засадима не може да се постигне принос који се очекује између треће и осме године. Производња смиља постаје економски оправдана тек после треће године узгоја. Током прве сезоне важно је орезивањем ојачати базне делове грмова, чиме ће се у следећим подстаћи бујност и квалитет засада, који одређују жељене приносе.
Принос се везује за производњу сушеног цвета и етарског уља. Кошење обухвата рез стабљика са цвастима, али оно до одрвенелих базних делова грма спречава даљи раст биљке. На већим површинама механизовано кошење специјализованим или прилагођеним машинама је од велике користи, док се на мањим практикује ручно кошење грмова. Приликом производње сушеног цвета, кошење се обавља када је трећина цветова у пуном цветању.
Приноси варирају зависно од старости засада и еколошких услова микролокалитета. Иначе, приноси свежег цвета у пуној зрелости засада крећу се од 7 до 8 тона по хектару, од којих се добије од 3,5 до 4 т/ха сувог цвета.
Поступак сушења којим се цвет конзервира дехидрацијом може да се обави природним путем или у сушарама. У просторијама за сушење неопходна је добра циркулација ваздуха, а смиље би требало да буде у танком слоју на мрежама с дрвеним оквирима, јер ако је стављено у дебљем слоју може да дође до труљења или самозапаљивања. Важно је да се не меша и преврће, да не би дошло до непожељног лома. Приликом природног сушења, цветови не смеју да буду директно изложени сунчевим зрацима, приступу ситним животињама и птицама. Сушење у сушарама је брже у односу на природно сушење. Смиље се суши на температурама од 35 до 40 Целзијусових степени.
Прво кошење у јулу
Осим сушеног цвета, принос смиља може да се мери количином добијеног етарског уља. Берба се обавља касније у односу на ону за добијање сувог цвета. Најпогодније време за бербу је када је отворено 50 одсто цветова у засаду. Прво кошење је у јулу, а друго до прве половине октобра. Кошењем у јануару следеће године поспешује се бујност засада.
Дестилација се обавља у што краћем року после брања, најдуже до једног дана. Дужим стајањем може да дође до труљења покошеног материјала и пада квалитета приноса. Очекивани приноси етарског уља варирају од 8 до 12 кг/ха, а од приближно 750 кг смиља у свежем стању може да се добије један килограм дестилата етарског уља. Дестилација воденом паром одвија се у казанима различитих капацитета. У њима се смиље ставља на перфорирану подлогу, кроз коју се услед загревања воде ослобађа водена пара, која екстрахује етарско уље и слива се у кондензатор. Вода с етарским уљем се декантује у одвојеној посуди, где се уље лакше издваја на површини воде. У дестилованој води од које је одвојен слој уља увек су садржане мање количине етарског уља – цветне водице (Aqua aromaticae), хидролати. Оне такође могу да представљају знатан приход, јер имају примену у козметичкој индустрији (сапуна и мириса). Етарска уља чувају се на ниским температурама и на тамном месту. Важно је да су посуде у којима се отпремају вакуумски затворене, да не би дошло до полимеризације и губитка квалитета.
Лековито дејство
Козметичка индустрија је највећи корисник скупоценог уља смиља, које се сваке године бере у огромним количинама. За један литар уља потребна је чак тона свежих цветова, јер смиље садржи врло мало етарског уља (мање од 0,05 одсто). Стога је његова цена углавном висока. У производњи етарског уља користе се цветови, а у фитотерапији цела биљка.
У свом саставу садржи лековите италодионе, регенерирајуће нетерпенске дикетоне, монотерпенске алкохоле, монотерпене, естре, етарска уља, горке материје, биофлавоноиде и арзанол. Има редак хемијски састав који укључује снажна противупална једињења – алфа, бета и гама куркумен, нерил–ацетат који опушта мишиће и делује против грчева.
Иако је погодно за коришћење у случају многих болести, најпопуларније је као средство против бора, мрља и других знакова старења коже, због чега су га Французи и назвали immortelle, тј. бесмртно. Истраживања једне француске козметичке куће показала су да ова биљка смањује дубинске боре за 19 одсто, укупан број бора за 14, а набораност коже за 38 одсто. Установљено је и да уље има изразито антиоксидативно дејство, које највећим делом дугује нерил–ацетату.
Заштита коже огледа се у:
– снажном деловању против слободних радикала,
– утицају на производњу колагена,
– подстицању обнављања ткива,
– побољшавању микроциркулације, а тиме и детоксикације,
– антисептичком деловању.
У народној медицини користи за заустављање крварења из носа и уста, као и за зарастање рана. Одличан је лек против бронхитиса и кашља. Делује као седатив, снижава крвни притисак и ниво холестерола у крви, спречава настанак угрушака, ублажава болове и јача организам. Употребљава се приликом лечења хематома, проширених и упаљених вена, тромбозе, попуцалих капилара, спортских повреда, ожиљака, келоида, стрија, кожних алергија, атопијског дерматитиса, псоријазе, реуматоидног артритиса. Подстиче излучивање желудачног сока и жучи, делује противупално. Помаже у случају надутости и болести јетре.
Етарско уље смиља може да се користи у терапији зачепљених дисајних путева, астме и бронхитиса. Помаже у уклањању слузи из респираторних органа и у елиминацији дуготрајног кашља. Познато је и по томе што позитивно делује на нервни систем – смањује стрес и напетост. Сматра се да помаже и у избацивању тешких метала из организма и у лечењу зависности. Уље смиља једно је од најбољих средстава против подлива и модрица, чак и оних које спорије пролазе. Остале болести у чијем лечењу уље помаже су флебитис, едем, проблеми с циркулацијом, Рејноов феномен, еритроза, цијаноза, Дипитренова контрактура и синдром карпалног тунела.
Према Хомеровом епу, грчки јунак Одисеј доживео је бродолом и остао заточен на острву. Када се напокон вратио на феничанску обалу, упознао је божанствену Наусикају, лепу краљеву кћи. Тајна њене лепоте била је у изузетном уљу од цвета који никада не вене, чак ни када се убере – смиља.
М.В.
Добро јутро број 540 – Април 2017.
