Насловна ТЕМЕ ПОВРЋЕ Lekovito povrće na našem tanjiru

Lekovito povrće na našem tanjiru

386

Da li ste nekada čuli starije osobe kako kažu da moraju popiti sok od celera, jer ih muči žgaravica. To je dobra navika, našim bakama i dekama je ovaj napitak donosio veliko olakšanje. Danas, ukoliko nas muči gastritis, najčešće pribegavamo tabletama ili, u malo boljoj varijanti, sodi bikarboni. A, celer bi uglavnom bio bolji i to ne samo protiv gastritisa.

Zato ćemo se malo više pozabaviti pitanjima šta je u stvari celer, kako se može proizvesti u sopstvenoj bašti, čak i u saksiji na terasi, i kako se koristi?

Proizvodi se najčešće iz rasada

Celer se kod nas zbog duge vegetacije proizvodi najčešće iz rasada, a na otvoreno se presađuje krajem maja ili početkom juna. To je dvogodišnje povrće koje u prvoj godini stvara zadebljali koren, peteljke i listove, a u drugoj, posle perioda niskih temperatura, cvetnu stabljiku, cvet i plod. Kao povrće koriste se tri varijeteta: Apium graveolans var. secalinum – lišćar kod kojeg se koriste samo listovi, zatim Apium graveolans var. dulce – rebrasti kod kojeg se koriste lisne peteljke i listovi i sve je popularniji, te Apium graveolans var. Rapaceum – korenaš s velikim okruglim korenom. 

Ako želimo da za presađivanje stigne u maju, ili početkom juna, tada ga za rasad sejemo u zatvoreni prostor. Tačno vreme setve određuje temperatura koja treba da je tokom dana 16, a noću oko 13 stepeni. Preporuka je da se, pre setve, seme namoči u mlaku vodu i ostavi dan do dva na svetlu, jer će to podstaći brže klijanje. Prija mu i vlaga, posebno korenašu. U optimalnim uslovima rasad za presađivanje prispeva za 10 do 12 nedelja.

Kada dođe vreme rasađivanja, rasad prvo treba pravilnio kaliti. Prostorije sa saksijicama ili kontejnerima se nedelju dana provetravaju, a biljke postepeno izlažu direktnoj sunčevoj svelosti, kako bi se što bolje prilagodile spoljnim uslovima. Razmak između redova je 50 cm za korenaš, a 40 cm za rebrasti i lišćar.

Traži humus i navodnjavanje

Sadi se na istu dubinu na kojoj je rastao rasad. Korenaš je potrebno posaditi „labavo“, kako bi imao prostor za širenje. Ovo povrće može se sejati i direktno na otvoreno polje posle prolećnog, odnosno zimskog povrća kao što su zelena salata, luk ili spanać.

Celer se gaji u plodoredu od najmanje četiri godine, s tim da se na tom mestu ne sade druge biljke iz familije štitonoša (šargarepa, peršun, paštrnak), kako se ne bi prenosile gljivične bolesti i nematode. Parcela se mora kvalitetno pripremiti, zemljište treba da bude rastresito, pH vrednosti od 6.5 do 7.5, dobrog vodnovazdušnog režima kako bi se biljka mogla razvijati i rasti. Kod nas se najviše gaji celer korenaš, a od kultivara najpoznatiji je „praški orijaš“.

Najbolje uspeva na organogenim zemljištima bogatim humusom. U jesen, pri oranju, treba uneti 40 do 60 t/ha zrelog stajskog đubriva ili komposta, pre sadnje još 80 do 100 kg azota po hektaru, a prihranjuje se u dva navrata, tokom jula i krajem avgusta istom dozom azota. Tokom leta za ovo povrće važno je ravnomerno snabdevanje vodom. Kada nema padavina, potrebno je uključivati sistem za navodnjavanje svakih desetak dana. Sve dok se ne zatvore redovi, međuredno se kultivira. Čim se formiraju redovi, ukoliko je moguće, usev se malčira slamom. Tako se čuva vlažnost zemljišta i sprečava rast korova.

U oktobru, kad zadebljali koren celera dostigne težinu 300 do 700 g, spreman je za vađenje. Vadi se pri suvom vremenu, da se što manje zemlje zadrži uz koren, što olakšava naknadno čišćenje od sitnih korenčića. Celer za skladištenje se ne pere. Na temperaturi od 0 stepeni i 97 procenata relativne vlage vazduha može se čuvati do 8 meseci.

Celer ne utiče na telesnu težinu, jer sadrži malo kalorija i obilje minerala. On dobro dođe i kao ispomoć imunom sistemu, posebno kod prehlade i gripa, jer je pouzdan izvor vitamina C, zatim vitamina K koji ima važnu ulogu u zgrušavanju krvi, kao i dijetalnih vlakana koja pozitivno utiču na varenje. Kada u jelovnik unesemo sirovi celer, nestaju vidljivi znaci kožnih oboljenja. Celer je detoksifikator koji pomaže u izlučivanju otrova iz organizma. Takođe je prirodni diuretik, pa može pomoći osobama koje imaju probleme s bubrezima. Najbolji izvor lekovitih sastojaka je sveže iseđeni sok sirovog korena, listova i stabljike celera.

Kada osećate nervozu i stres, grickajte stabljiku celera. Minerali kojima je celer veoma bogat, posebno magnezijum i eterična ulja umiruju nervni sistem. Ako pre spavanje za užinu pojedete nekoliko stabljika celera, bolje ćete spavati. Sigurno ste primetili da, kada  zagrizete stabljiku celera, iz nje iscuri dosta tečnosti. To je voda koja veoma dobro utiče na sistem za varenje. Celer sadrži natrijum ali ne onaj koji je u kuhinjskoj soli. So iz celera je organskog porekla i veoma je važna za zdravlje. Istraživanja su pokazala i da 100 grama celera daje 10 odsto preporučene dnevne doze vitamina A – nutrijenta od velike važnosti za zdravlje očiju i dobar vid. Ovo povrće smanjuje loš holesterol, pa samim tim snižava povišen krvni pritisak. Za vreme jakih letnjih vrućina upotreba celerovog soka omogućiće da lakše podnosite visoke temperature.

Piše: Svetlana Mujanović