Рододендрони се убрајају у најлепше цветне врсте које украшавају савремене вртове. Они плене лепотом не само својим кожастим зеленим листовима, већ и прелепим ружичастим, црвеним, жутим, белим, љубичастим, па чак и плавим цветовима. Ружино стабло – превод је грчке речи рододендрон, веома стару биљку. Постоји више од хиљаду различитих врста рододендрона, од којих су створени бројни хибриди.
Бројни дивљи рододендрони распрострањени су у планинским подручјима Азије, северне Америке, Аустралије, Кине, Тибета, Русије, Северне Индије и Нове Гвинеје. Многи су пренети у Европу, где су освојили срца љубитеља ових необичних „ружа“. Тако су у Швајцарској, Италији и Немачкој подигнути најлепши паркови са овим цветницама, које су многи посетиоци пожелели да гаје у својим вртовима.
Код нас се рододендрони још увек мало гаје. Да ли су недовољно познати, или су заборављени?
За узгој рододендрона потребно је мало знања па да се схвате сигнали о томе шта се дешава у њиховом свету. Воле полусеновита и прозрачна места. Да би се добро развили и опстали на истом месту, неопходно је да им се обезбеди добро дренирано кисело земљиште чија је пХ вредност 4,5–5,5. Пријају им умерено топла лета и релативно благе зиме. Eфектно делују у групама, као жива ограда, у алпинетуму, али и као појединачне биљке у малим вртовима.
Њихов корен расте у ширину, па приликом садње треба водити рачуна да рупа буде два пута дубља од корена биљке и довољно широка, а супстрат да садржи хумус коре дрвета и тресета у истом односу. Овим биљкама одговара сенка, па их треба садити уз неке веће биљке, али не у близини кестена, брезе или ораха (јаког и плитког корена). Препоручује се заливање кишницом. На њих повољно делује и близина језерца у врту због повећане влаге ваздуха. Прихрањују се у марту и априлу.
Р. Д. Ј.
