EUKALIPTUS ZNAČI PRESTIŽ
Prirodne biljke nisu samo pitanje estetike naših domova i okućnica, već i neophodnost modernog života. Jedan od dekorativnih, elegantnih i, za naše uslove, po malo prestižnih darova prirode je eukaliptus za koji se odavno zna da, pored svoje ukrasne funkcije, ima i lekovito i terapeutsko dejstvo, a poznat je i kao odličan prečistač vazduha.
Eukaliptus je drvenasta zimzelena biljka poreklom iz Australije, koja se u našim krajevima najčešće gaji kao saksijska. Može porasti i do 30 m u visinu i to za svega nekoliko godina, a kod nas je zimzeleni žbun ili manje drvo. Listovi su mu prelepe plavo – zelene boje, oblikom podsećaju na novčiće i upravo su oni, tako obojeni, glavni ukras ove vrste. Sve vrste eukaliptusa brzo rastu. Prijaju im osunčana ili polusenovita mesta, a uspevaju na skoro svakom zemljištu, samo da je dobro drenirano kako se ne bi zadržavao višak vode oko korena.
Najbolja severoistočna strana stana
Eukaliptus voli osunčana ili polusenovita mesta, ali je veoma otporna biljka pa može uspevati u različitim uslovima. Može izdržati i veoma niske temperature, ali mu, ipak, ne prijaju one ispod 10 stepeni. Najbolje mesto u stanu za eukaliptus je severoistočna strana. Voli vlažno, kiselo, glinasto zemljište. Treba ga redovno prihranjivati, ali izbegavati đubrivo koje sadrži fosfor, jer mu ne prija. Traži redovno zalivanje, u proleće i leto obilnije, a zimi umerenije.
Iako je veoma otporna biljka, napadaju ga paraziti – prouzrokovači bolesti i štetni insekti. Poznato je da lisne vaši ne zaobilaze nijednu biljnu vrstu, pa tako ni eukaliptus. Pošto se najčešće gaji u zatvorenom klasični insekticidi nisu preporučljivi. Još naše bake su svo cveće od vašiju „lečile“ rastvorom duvana.
Rezani duvan, za oko dve – tri cigarete, potapale su u litarsku flašu s vodom, i držale na tamnom i suvom mestu dva-tri dana. Proceđen „insekticid“ su razblažavale vodom, obično pola-pola i prskale zaražene biljke. Kako to nije hemijski preparat i „ne drži“ dugo, prskanja se moraju ponavljati svakih nekoliko dana sve dok se ne uništi i poslednja vaš, a i posle toga da se suzbiju tek ispiljene larve.
Za Evropljane mnogo neviđenog
Postoji preko 400 vrsta eukaliptusa, a najpoznatije su: Eucalyptus globulus, Eucalyptus gunni – najpopularniji sobni eukaliptus poznat i kod nas, Eucalyptus radiata, Dugin eukaliptus – prema mišljenju mnogih ljudi najlepši zbog svojih šarenih kora, a ima ih još.
Reklo bi se da je najneobičniji i najlepši onaj koji raste na Eukaliptus duga (Eucalyptus deglupta) koji nije jedinstven samo po arealu, jedini koji raste na severnoj hemisferi na području Nove Gvineje, već i po boji kore, po kojoj je i dobio ime — duga. Naime, spoljašnji slojevi kore neprestano se ljušte u dugim trakama, a ispod njih se pojavljuju novi slojevi jarko zelene boje. Ovi delovi vremenom tamne i menjaju boju u plavu, ljubičastu, preko narandžaste do kestenjastocrvene. Kako se delovi kore ljušte sukcesivno, tokom cele godine, na kori se istovremeno mogu videti pruge svih ovih boja. Ovaj eukaliptus se može gajiti i u drugim podnebljima sličnog klimata, ali boje kore nigde nisu tako intenzivne kao u prirodnom arealu.
Vrsta Eucalyptus globulus ima veliku moć transpiracije, pa se često upotrebljava za isušivanje močvara.
Eukaliptusi su uglavnom nepravilne krošnje. Kora je, u zavisnosti od vrste, glatka ili više ili manje grubo ispucala, nekada vlaknasta, Listovi su goli, mirišljavi, veoma različitog oblika. Cvetovi su, zavisno od vrste, beli, žućkasti ili crveni, u cvastima, retko pojedinačni. Plod je čaura koja se otvara na vrhu sa 3 do 6 poklopaca. Seme je mnogobrojno, sitno, sazreva krajem godine, a čaure se otvaraju u drugoj ili trećoj godini.
Piše: Svetlana Mujanović
