Савремена воћарска технологија и стручна и научна знања обезбеђују профит у производњи леске, али се морају поштовати. Један од обавезних послова је, на пример, орезивање и скидање избојака који чине од 20 до 25% трошкова. Веома су битни наводњавање и прихрана у току вегетације, као и механизована берба. Болести и штеточине леске у великој су зависности од система гајења. Ово се једнако односи на леску која се гаји у централној Србији и у Војводини. Постоје и разлике између сорти у осетљивости на болести и штеточине, о чему воћар мора водити рачуна.
У јуну је најопаснија болест леске Monilinia fructigena. Јавља се сваке године, а прошле, 2018. је смањила род и до 30 процената, посебно код неких сорти, као што је “истарски дуги”. M. fructigena се јавља код већине сорти у зависности од осетљивости. Појављује се у мају и јуну, и то на плодовима, па спада у примарне патогене.
Сузбијање M. fructigena се изводи у мају и јуну, односно када је брз пораст плодова. Језгро у плоду у почетку споро расте, али када плод достигне потребну величину, расте брже. Инфекције плода су преко оштећења љуске или преко угинулог тучка који је остао изван плода. За сузбијање се користе фунгициди најмање два пута, а на осетљивим сортама и три пута: Signum 1 кг/ха или Switch 1 кг/ха, који су регистровани за ову сврху.
У јуну се сузбија и лесков жижак (Curculio nudum), посебно у централној Србији користећи инсектициде као што је Imidan 50 WP – 2 кг/ха за сузбијање одраслих или пре почетка исхране и полагање јаја. Ипак, најзначајније штеточине су смрдљиве стенице као што је лескова смрдљива стеница (Gonocerus acuteangulatus), која је почела да лети око 5. маја. Редовно се јавља али у мањој бројности.
Највећу пажњу треба обратити, у јуну па до бербе, на смрдљиву шарену стеницу (Halyomorpha halys). Прегледом неких лескара у мају нисмо је нашли, јер ови лескари нису били на путу миграција одраслих инсеката са презимљавања ка ратарским усевима на којима се хране семеном. Ипак, треба прегледати и утврдити да ли је присутна у воћњаку.
H. halis имаго и ларве сишу језгро и могу изазвати појаву празних плодова или, ако се касније храни језгром, плодови су горки и лешник није за исхрану. Најбоље се сузбија одмах после долетања у воћњак или у фази пилења ларви које остају неколико дана на јајном огледалу. За сузбијање смрдљивих стеница, стручне службе препоручују велики број инсектицида, али већина кратко делује па би се морао извести већи број третмана. Прагови штетности су веома ниски, што захтева приступ сузбијању прилагођен биологији стенице и квалитетима инсектицида. С обзиром на карактер оштећења, најважније је да се прати појава и одмах после долетања а пре исхране, сведе на толерантну бројност.
На лески се јавља велики број штеточина – лисне ваши, рогати цврчак, жилогриз, шиљокрилац (Perotis lugubris) и многи други зависно од окружења, али не наносе превелику штету и само у неким случајевима захтевају посебне мере сузбијања.
Р. Д. Ј.
