Насловна ТЕМЕ ВОЋЕ Лешник велика развојна шанса Србије

Лешник велика развојна шанса Србије

339

НАКОН ФОРМИРАЊА КОМПАНИЈЕ

AGRISERBIA-FERRERO

Пише: Проф. др Зоран Кесеровић

Да ли је могуће да наша научна и стручна јавност није раније препознала да производња лешника може бити наша развојна шанса, поготово у неразвијеним регионима Србије? Ово питање снажно ми се наметнуло приликом недавне посете компанији „AgriSerbia – Ferero Hazelnut Company“ у Алекси Шантићу код Сомбора, која је српски огранак чувеног италијанског кондиторског гиганта из Пијемонта. У опису њеног пословања је производња садница лешника, производња лешника, делимично и њихова прерада и, што је најважније, трансфер технолологија до пољопривредних произвођача, успостављањем кооперантских одоса и откупом плодова лешника.

Након и поводом доласка „Ferrera“ формиран је заједнички тим за развој производње лешника у Србији и урађена је јасна стратегија развоја производње садница и плодова лешника, са јасним кооперантским односима са другим произвођачима. Поред тога, у Србију је стигла нова механизација и опрема која прати производњу и прераду лешника. По мом мишљењу, ово је један од бољих пројеката у развоју воћарства у Србији.

Доласком ове компаније почело је формирање најсавременијег матичњака водећих сорти леске за производњу садница леске. Овај процес производње је механизован од почетка до краја. Саднице се продају у контејнерима и то једногодишње, двогодишње и трогодишње, тако да се садња може обављати до краја маја месеца. Поред квалитета, гарантује се и сортна чистоћа, што је предуслов за озбиљну производњу лешника и за коришћење механизације, поготово код сакупљања плодова лешника.

Дефицитарна берзанска роба и воћка будућности

Србија има изванредне земљишне и климатске услове за производњу лешника, али још увек сваке године потроши милионе долара за њихов увоз, углавном из Турске. После уласка компаније „Ferrero“ и формирања њене ћерке „AgriSerbia” д.о.о, начињен је велики помак у увођењу савремених технологија и у повећању површина под леском. Пројекат покренут уз помоћ државе и под окриљем „AgriSerbia” није усмерен само на производњу и извоз, него и на позиционирање Србије као светски значајног произвођача лешника високог квалитета. Од 2013. године, када смо почели да водимо евиденцију, имамо пораст површина са 2.369 хектара и остварених 3.366 тона, на 4.922 ха и произведених 6.689 тона лешника у 2020. години, али и даље увозимо.

Знање, стручна и логистичка помоћ, као и квалитетан садни материјал компаније „AgriSerbia”, која обезбеђује и пласман, на располагању су сваком ко се у Србији определи за ову производњу, а може да рачуна и на подршку државних и европских аграрних фондова. Ако знамо и да је лешник дефицитарна берзанска роба у светским размерама, није претерана оцена о лески као воћној врсти будућности. Толерантнија је од других врста на воћне болести и штеточине, а плод јој се може лакше и дуже чувати док не стигне до крајњег купца.

Већина типова земљишта у Србији повољни су за гајење леске, вода за наводњавање доступна је на већем делу наше територије, мањи су трошкови инвестирања у односу на већину воћних врста, мањи је утицај климатских фактора на производњу, боља транспортабилност и могућност чувања плодова, и велика је економска оправданост.

Једини лимитирајући фактор је што леска почиње да рађа тек у трећој или четвртој години након садње, након пет година даје први комерцијални род, а у пун род доспева са седам, осам, или девет година. Контрааргумент је дуговечност леске, чији је животнии век од 60 до 70 година, а плодоноси 50 до 60 година.

Отпорнија на ниске температуре од већине воћки

Иако леска најчешће реса још у фебруару (ређе у децембру и јануару), када се често јављају ниске температуре, она је пуно отпорнија на ниске температуре од већине воћних врста. Наиме, воћке су најосетљивије на ниске температуре у току цветања и оплодње, али полен леске рано клија (најчешће топлих дана фебруара), а оплодњу врши у затвореном “женском” пупољку (у родном пупољку) тек у мају, па му је и отпорност на ниске температуре велика.

Жигови тучка, који су црвенкасте боје, развијају се и прихватају полен, који клија у плодник а жигови измрзавају или се сасушују, јер су функцију завршили. Из тих разлога, леска има широк дијапазон успевања па јој ниске температуре нису толико значајне, јер могу само у појединим годинама да смање принос. Довољно је неколико лепих дана зими да леска исцвета и полен исклија и уђе у родни пупољак, па да леска роди иако је рано цветала.

Критичне температуре за затворене мушке цвасти (ресе) су од -16 до -18 °Ц, а у време потпуне развијености од -8 до -10°Ц, док у моменту цветања износе од -5 до -7 °Ц. Женски цветови пре цветања подносе -13 до -18 °Ц , а у време цветања -7 до -8 °Ц . После листања мраз од -4 до -6°Ц може да значајно оштети младе избојке. У време бубрења пупољака, леска је посебно осетљива на ниске температуре. У време појаве првих листова, леска трпи штете већ на -2,5°Ц. Иначе, на ниске температуре утиче и географска ширина, надморска висина, експозиција терена, близина великих водених површина итд. Треба истаћи да је интензитет фотосинтезе леске највећи на температури од 26 до 28 °Ц, па код нас и најбоље успевају сорте које вегетацију почињу касније, када је топлије.

Леска је изузетно адаптивна воћна врста. Даје добре резултате и у равници, и на већим надморским висинама. Може се гајити и до 1.000 метара надморске висине, али најбоље успева покрај водених површина и на надморским висинма од 250 до 500 метара.

Како садити леску, на ком месту, колика земљишна влага је неопходна, како наводњавати, прочитајте у наставку текста.

You need to be logged in to view the rest of the content. Please . Not a Member? Join Us