Минери листа јабуке су још једна породица инсеката који харају по овим воћкама, а припадају групи дефолијатора биљака. Штету на листовима праве гусенице, чији се целокупни развој одвија испод епидермиса, у паренхиму листа који их штити од неповољних климатских прилика, али и од хемијских препарата. На нападнутим листовима виде се мине, различите по облику и специфичне за сваку врсту.
Пише: Светлана Мујановић
Услед напада ових штеточина, односно образовања „мина“ на листовима, смањена је асимилативна површина, што исцрпљује воћке, оне имају слабији прираст, у текућој вегетацији дају плодове лошијег квалитета, док је у наредној сезони умањена родност, јер је формирање родних пупољака слабије. Нападнуте воћке подложније су измрзавању и нападу других штетних организама.
Одрасли минери су сићушни лептири који сами нису штетни. У нашим производним условима живе четири врсте, које имају по три до четири генерације током године. Да ли су се уселили у воћњак најлакше се открива помоћу феромонских клопки, које се постављају у засаду. Иако у суштини није важно који минер прави штету, није наодмет да се, већ на први поглед на мину, препознају.
Гусенице минера округлих мина (Leucopteras citella) оштећују спроводне судове, а настале мине су овалне и смеђе боје. У оквиру мина виде се концентрични кругови (измет гусеница), а епидермис је издигнут. Када заврши развој, гусеница се свиленкастим концем спушта, како би нашла погодно место где ће се преобразити у лутку, заштићену коконом. Листови, који су више оштећени, превремено опадају. Уколико је напад јачи, кокон праве и на петељкама плода. Штеточина презими као лутка у паучинастом белом кокону испод коре дрвета, и на другим скровитим местима.
Тачкасте мине на листу јабуке, смештене најчешће између спроводних судова, настају услед активности минера тачкастих мина (Lythocolletis blancardella). Јаја полаже појединачно на наличје листова, а гусенице се, чим се испиле, убушују испод епидермиса и хране се биљним соковима. У почетку су мине ситне, зеленкасте и тешко се уочавају. Старије гусенице хране се паренхимом листа, и праве светле, тачкасте мине. Нападнути листови дуго остају зелени, јер гусенице не оштећују спроводне судове. Током вегетације генерације се преплићу, па се истовремено на једном листу могу наћи сви развојни стадијуми ове штеточине. Минер презими у стадијуму лутке у минама у опалом лишћу.
Минеру белих мина (Lithocolletis corylifoliella) уз јабуку, осладиле су се и крушка и дуња. Из јаја положених појединачно, на лице листа, пиле се гусенице које се убушују у лист. Једна женка у просеку положи 40 – 50 јаја. Гусенице се хране ћелијским соковима, касније мезофилом. Мина је неправилног облика, а због подизања епидермиса добија сребрнасто беличасту боју. Ова штеточина презими у стадијуму одрасле гусенице у мини у опалом лишћу.
Минер змијоликих мина (Lyonetia clerkella) презими као одрасли лептир у пукотинама коре и на другим скровитим местима. Женке легалицом праве зарезе на наличју листа, како би убациле јаје испод епидермиса. Гусеница прави вијугаву, уску мину, која се протеже од средишњег нерва по читавој лиски. Оне за исхрану увек траже неоштећено ткиво, па се ходници мине врло ретко укрштају, а одрасла гусеница, у потрази за здравим, неоштећеним лискама, прелази на други лист. Када заврши развој, нитима спаја две тачке на наличју листа и формира беличасти кокон.
Најбоља заштита од ових штеточина је превентива. Сакупљањем и уништавањем опалог лишћа, обрадом земљишта, може се смањити број минера који презиме у минама у опалом лишћу. С обзиром на то да неке врсте минера презимљавају на воћкама, на смањење бројности презимљујућих форми утиче се применом препарата на бази минералног уља у фази мировања, до бубрења пупољака. Што се тиче хемијских мера заштите током вегетације, оне се спроводе у оквиру заштите јабуке од јабукиног смотавца, најзначајније штеточине ове воћке.
