Данас је љиљан све више тражен због свог необичног облика, разнобојних, живописних боја цветова и снажног мириса. Вишегодишња је луковица, а посебан је по томе што воли да му је цвет на сунцу, а корен у хладовини. Најпогодније земљиште је оно богато хумусом или компостом, али потребно је да површински слој буде прекривен шљунком, песком, лишћем или покривачем тла, које ће одржавати влажност земљишта.
Због аристократског и достојанственог изгледа налазио се на многим грбовима и заставама познатих владара и династија. У европској историји најупечатљивији је златни љиљан на грбу Краљевине Француске. Златни љиљан био је и на грбу српске династије Котроманића, али и на нашим државним симболима у новијој историји. Био је чест мотив у средњевековној Србији на фрескама и новцу из доба Немањића, па и на круни, којом је крунисан Стефан Првовенчани.
Иако потреба за влагом може да варира од врсте до врсте, велика већина љиљана не захтева претерано заливање, а количина потребне воде зависи од животног циклуса. У фази мировања и неко време након цветања, љиљан треба умерено заливати. У фази интензивног раста треба му обезбедити довољно воде, али не би требало да земља око љиљана буде натопљена. Треба избегавати воду из чесме, јер превелика количина хлора и кречњака штети цвету. Најбоље је користити кишницу или бар одстајалу воду собне температуре или дестиловану воду. Љиљан воли директно сунце, које помаже да цветови буду раскошни и бујни. Највише му пријају летње температуре, али их зими треба унети у затворени простор.
За садњу љиљана препоручују се јесењи или пролећни месеци. Температуре карактеристичне за тај део године од пет степени и више, помажу луковици љиљана да се добро укорени. Уколико је љиљан засађен у башти, довољна му је природна влажност ваздуха. Уколико је у кући током зиме, ваздух се исушује због грејања, те му је потребно орошавање. Најбоље би било за орошавање користити кишницу или дестиловану воду собне температуре.
Лажни цвет за један дан
У нашим баштама доста је распрострањен такозвани лажни љиљан hemerokalis, који је мање захтеван за гајење. Назив потиче од грчких речи хемера (дан) и калос (лепота), што у преводу значи – леп само један дан. У народу је ова биљка позната и као лажни љиљан, јер неодољиво подсећа на свог много популарнијег миришљавог рођака.
Због кратког века својих цветова, који се отварају ујутро и вену исте ноћи добио је и име дневни љиљан. Овај недостатак надокнађује огромним бројем пупољака који се формирају и отварају један за другим па се такозвани “лептиров век” цвета и не примећује. Цвет лажног љиљана траје најдуже 16 сати, али како биљка непрекидно даје нове пупољке, она је у пуном цвату од маја до краја јула. Реч је о отпорном жбуну меснатог корена и дугачких тракастих листова, који се веома лако узгаја и брзо шири.
Хемерокалис нарасте до метар и по и, посађен у групи на средини травњака или у позадинским деловима дворишта, делује величанствено, док су патуљасте сорте као створене за жардинијере и саксије на терасама.
Р.Д.Ј.
