Гљиве по броју врста спадају у најраспрострањеније организме на Земљи, који нису ни биљке ни животиње. У недељу се на Летенци на Фрушкој гори одржава 18. јесења изложба и сусрет гљивара, које организује Гљиварско удружење Нови Сад.
У Чернобиљу је пронађена гљива, која се храни радиоактивним материјама, у исто време пречишćава ваздух око себе. Приликом истраживања Амазоније пронађена је гљива, која је способна да разлаже пластику. Ова способност је откривена када је гљива појела посуду у којој су је узгајали. Постоје бројне занимљивости о овим необичним организмима о којима јако мало знамо. Један од разлога је и тај што је микологија млада наука. Гљиве нису ни биљке ни животиње, оне припадају царству фунги, јер имају карактеристике и једних и других каже Маја Васић из Гљиварског удружења Нови Сад.
„Има их око два милиона врста, можемо рећи да су оне космополити, потпуно исте гљиве ћете наћи на различитим континентима“ изјавила је Васић.
Гљиве осим тога што су јестиве, користе се у традиционалној медицини и фармакологији, њихова улога у природи је незамењива. Посебан проблем за опстанак гљива у њиховим природним стаништима угрожава неконтролисана сеча шума додаје Васићева и каже да би без гљива били затрпани биљним отпадом.
Према речима Маје Васић, тачан број врста гљива код нас се не зна. Тренутно се ради попис гљива Фрушке горе где је до сада забележено преко 500 врста.
Једна од најопсежнијих монографија о гљивама која је код нас изашла јесте “Гљиве Србије и западног Балкана” аутора професора Бранислава Узелца са преко 1.140 врста.
Ради се и попис гљива на Тари. Он се најчешће ради на оним подручјима где постоји опасност за гљиве због интервенције човека, било да је реч о градњи или сечи шума како би се утврдило које су врсте најугроженије и како би се заштитила њихова станишта.
На територији Србије до сада је пронађено девет екстремно ретких врста са европске листе 50 заштићених гљива, што на најбољи начин илуструје потенцијале овог подручја. Неке заштићене врсте гљива су ретке на неким подручјима док на другима нису објашњава Васићева.
„На подручју Србије је заштићена аманита цесареа, позната благва или књегиња која је међу најтраженијим и најквалитетнијим гљивама“.
Србија је једина земља у овом делу Европе која нема званичну евиденцију о количинама сакупљених, откупљених и извезених гљива, што указује да се највећи део промета тим шумским плодовима одвија ван легалних токова и без икакве контроле.
Иако се сакупљањем печурака може остварити добра зарада, оне су код нас све угроженија врста, јер о овом природном благу брину само малобројна гљиварска удружења.
Србија је једно од богатијих налазишта тартуфа, најскупоценије печурке на свету, али и сакупљање других јестивих врста, попут вргања, шумског пилета и лисичарке може донети добру зараду. Ипак гљивари кажу, тренутно су у Војводини за сакупљање најзанимљивији тартуфи.
Због великог интересовања, посебно са подручја Мачве и околине Сремске Митровице, од пре коју годину Миколошко-гљиварски савез Србије покушао је да утиче на уређење регулативе, која се тиче тог сегмента, на тај начин што су организовали едукације и полагање за лиценцу тартуфар.
Раније су постојале лиценце гљивар, детерминатор, а сада постоји и лиценца за комерцијалне бераче, која је популарна на југу и централној Србији где су те комерцијалне врсте гљива много заступљеније каже Маја Васић.
Посетиоци изложбе и случајни намерници ће моћи да пробају и неке фина јела од гљива. Изложба је отворена до 16 часова.
Извор: РТВ
Фото: Пиxабаy
