Пише: Зорица Драгојевић
Каже за себе да је љута Сремица, кад стане у „Ф“ све види и све чује, све зна. А она, нит је љута, нит је бака са сокака, она је Славна Славујевић из Шида, насмејана иако је живот није мазио, предузимљива и надасве маштовита. Измаштала је љуто са слатким, повезала је воће, зачине и начине и освојила срца потрошача. Негдашња новинарка, незапослена од 2003. године, нашла је свој пут посут ружама, али буквално, јер с ружом је све кренуло.
– Покушавала сам да се бавим разним стварима и све је то имало дужи или краћи рок трајања. Није се примило. Негде крајем маја 2017. године, Удружење жена „Шиђанке“ организовало је Пролећни базар цвећа. Позвале су ме да учествујем, уколико имам нешто што би могло да се изложи – сећа се Славна свог првог правог почетка.
Сок, ликер, желе и слатко од ружа као први корак…
И баш тај први корак, који други тешко начине, њој је био и више него лак. Сама чињеница да је био мај месец и да има руже од којих се прави слатко, олакшао јој је посао:
– Већ сам припремала слатко од ружа за своје потребе, а уз то сам, искористивши све цветове ружа, направила сок, ликер и желе. Тог недељног поподнева нешто се продало и мало смо се дружили. После базара отишла сам до ресторана са другарицом да прославимо тај пазар. Сусрет с бајкерима и њихов позив на „Ердевичку куленијаду“ која се одржавала већ наредне суботе, био је моја нова прилика.
Наша саговорница се кроз смех присећа изненадних дружења и – позива за позивом. Славнина сремачка част није јој дозволила да се пред жестоким бајкерима појави с ружом.
– Нисам могла да се уз бајкере, жестоке момке који су продавали неко точено пиво и вино, кували пасуљ, појавим са цвећкама. Те ноћи ми је пало на памет да бих могла да направим слатко од љутих папричица.
Наравно, следећег јутра сам отишла у Макси и купила све папричице које сам тамо нашла – додаје. Тих 18 папричица, јер више није било, покренуло је њену креативност и жељу да из готово ничега, с почетним капиталом од 2.000 динара, створи нешто.
…слатко од љутих папричица пун погодак
– Направила сам пробну туру, што се свидело свима који су је дегустирали. За ту суботу сам напунила 40 теглица и на Куленијади сам привукла приличну пажњу, јер сам истакла натпис „слатко од љутих паприка“, што је посетиоцима било занимљиво. Много њих се смејало, многи нису хтели да пробају, већина оних који су пробали су и купили, неки тек ради штоса – с одушевљењем се сећа Славна.
Не претерује, јер не жели да испитује праг нечије толеранције на љутину, већ настоји да купцима пружи чист хедонизам. Она одређује, она комбинује и ствара, а купци верују њеном укусу.
– Како коју нову воћку ставим у производњу, тако тражим укус који њој одговара. Није довољно само саставити воће, љуту паприку и шећер. Сваки џем има своје зачине, и то зависи од воћа. Није исти онај који се ставља у шљиву и љуту паприку, као онај који се ставља у малину или јагоду. Џем од љутих паприка без зачина био би аморфна маса укуса слатког ајвара. Почетак сваког новог џема изискује пробе и консултације. Тајна правог укуса крије се у оном „и зачини“, што на свакој теглици пише. Некима то није довољно љуто, али ја не правим екстремне укусе, тежим да све буде – јестиво љуто, а не јако љуто – сасвим је одређена.
Папрени џемови потпуни хит
Идеја је очито погодила циљ. Сада је требало мислити шта даље – а то даље није било далеко. Како које воће је доспевало, тако је Славна остваривала своје маштарије.
– Правећи џем од малина – наставља, – дошла сам на идеју да пробам какав би био и у љутој варијанти. Одушевила сам се, то је било савршенство укуса. С обзиром на то да не једем месо и да једем пуно сирева које комбинујем с воћем и слатким џемовима, машта је прорадила и кренуло је озбиљније да се ради.
Дошла је на ред и кајсија. Тешко је испричати какав је то божански укус. Од теглице, до теглице, „љута“ Сремица стигла је и до Сремске Митровице и фестивала „Вински парк“.
– То је био потпуни хит. Дефинитивно најзанимљивији – похвалила нам се – био је мој штанд. Нико на нашим просторима до тада није правио љуте џемове.
На зиму је дошло до експлозије укуса ананаса и поморанџе, па кивија који је добила од локалног свештеника и који је савршен за комбиновање са свим врстама сирева. Имао је јако добру публику. На пролеће је уврстила оно што је претходне године пропустила. Прво јагоду, па на јесен – зову. Плод зове је прерађивала и у слаткој, и у љутој варијанти, и као слатко и као џем…
И љуто слатко од гљива
И не прави Славна само џемове. Има ту и других слаткарија, никако обичних.
– После слатког од ружа, па љутог слатког од ружа, кренула сам с прављењем љутог слатког од различитих врста гљива. На менију је прва била гљива говеђи језик или вучје месо, која расте на пању храста. Месната је, јаке ароме и пуног укуса, дивна за комбиновање. Како је то имало врло лепу прођу, уследило је и слатко од гљиве шумско пиле. У међувремену, пријатељ који се бави тартуфарењем ми је предложио да пробам нешто с тартуфом. Кренула сам да комбинујем укусе, а успут сам и показала да тартуф није само за богате и да не мора да буде прескуп – каже Славна.
Вођена идејом да прави нешто другачије од осталих, нешто што нећете наћи у шпајзу половине наших домаћица, Славна се латила љубичица. Каже нам да је тешко радити с љубичицом. Наберете чудо невиђено и ставите на вагу, а она покаже 40 грама. Од 14 до16 цветова љубичице стаје у један грам…
Пожалила нам се да своје шпеције не може да продаје у продавницама здраве хране, зато што нема могућности да уради декларисање. Било би то за њу скупо, јер специјалитета има много.
– Не могу да издвојим један или два производа за које бих урадила декларацију. То онда не би било то, имам преко 25 укуса у асортиману и увек може да се јави неки нови. Мојим идејама никад краја, само небо је граница – закључује Славна Славујевић из Шида
Најшармантније полице на свету
Како би све што направи било лепо упаковано на сајмовима, Славна је измаштала полице од старих фиока.
– Питала сам се како да изложим теглице, а да то буде примећено. Сетила сам се да у гаражи имам фиоке од баба-теткине спаваће собе. Право је чудо што их већ нисам бацила, а сада сам их одлично искористила. Фиоке сам усправила и направила полице, али те полице на њима су изгледале катастрофално. Покушавала сам бојом да замскирам, нисам успела и онда сам прибегла класичном женском трику – прилепила сам мало чипке и добила најшармантније полице на свету. Касније сам од другарице која је избацивала дечји писаћи сто добила још две фиоке, које су постале прелепе полице, као из сремачког шпајза. Са чипкама, наравно. Сада је то један леп излагачки елемент – елемент који привлачи пажњу купаца.
