Пише: Јелена Лукић
У Поморавском округу пасуљ се гаји углавном на мањим парцелама, приноси су мали, а бележи се и благи пад површина под пасуљем за последњих неколико година, кажу у Пољопривредно-саветодавној служби у Јагодини. Једну од највећих парцела има Небојша Пујкић из Параћина. Ове године посадио је пасуљ на око један хектар у Кривом Виру код Бољевца.
– Ове године пасуљ је био очајан. Суша је учинила своје, тако да сам парцелу од преко 60 ари покосио, а с остатка парцеле убрао сам свега око 100 килограма. То смо оставили за сопствене потребе тако да ове године немамо пасуљ за продају – каже Пујкић који још узгаја и дуње и бави се пчеларством, а у пословима му највише помаже супруга Гордана.
Наводњавање би решило проблем
Прошла година за пасуљ, али и друге културе, каже наш саговорник, била је много боља.
– Прошле године сам пасуљ посадио на 1,20 хектара, а принос је био више од једне тоне. Тада се производња баш исплатила, јер је цена килограма пасуља била 300 динара. Људи нам долазе код куће и сви узимају веће количине. И ове године су звали да резервишу пасуљ, али на жалост, немамо за продају. Ова година је била сушна па је зато све пропало. Не само код мене, већ и код других произвођача. Да би пасуљ заметнуо плод, морају да буду влажне ноћи, да буде росе. Биљка је лепо напредовала док је цветала, али су ноћи биле суве, с температуром око 20 степени, није било росе, тако да пасуљ није успео ни да завеже. На једној биљци ове године биле су свега две до три махуне, а прошле године су махуне висиле на све стране. Било би другачије да може да се наводњава, али ја немам услове за то – објашњава Пујкић.
Небојша Пујкић каже да је применио све агротехничке мере, од прихрањивања до прскања против болести и штеточина јер слуша савете пољопривредних стручњака, али ни то није вредело јер су временски услови били лоши.
Осим временских услова, велики проблем је и недостатак адекватне радне снаге.
– Проблем је радна снага приликом бербе, многи не знају тај посао, мало има оних који знају и њих сви траже, а дневница је прошле године била 2.700 динара с храном. Пасуљ се сади половином или до краја маја, како би ухватио што више влаге. Последње године су биле све више сушне па мора и раније да се посади, а бере се до краја септембра. Када се пасуљ покупи, суши се неколико дана, ако је температура од 25 до 30 степени суши се краће, а добро је да дува ветар. Суши се цело стабло, па се онда трактором гази, скупља и одваја зрно. Када бих имао комбајн за пасуљ, који одваја зрна пасуља од осушене биљне масе, све би ишло много брже – истиче Набојша.
Ипак се исплати
Пујкић каже да се генерално исплати узгајање пасуља ако је добра година и уколико произвођач има адекватне машине као што је комбајн за пасуљ. И поред тога што ове године није имао никакв род, каже да ће следеће године опет да га посади.
Пре неколико година на 1,60 хектара је засадио дуње.
– Имам неколико засада дуње старе четири, две и једну годину. Прошле године, у засаду са 120 стабала, који је био у трећој години, имао сам око 300 килограма, а ове године око 500 кг. Прошле године сам правио ракију за себе, а када будем имао већу количину, продаваћу откупљивачима. Све су дуње заштићене мрежицом, јер дивљач уништава стабла. Мораћу да оградим парцелу јер срндаћи успевају да скину мрежицу и оштете стабло – наглашава Пујкић.
Небојша Пујкић каже да је одрастао у породици која се бавила пољопривредом тако да је и сам изабрао да од пољопривреде живи, али, за разлику од родитеља који су садили кукуруз и пшеницу, сматра да веће приходе може донети повртарство, воћарство и пчеларство.
Најбољи градиштанац и петровац
Пујкићи саде неколико сорти пасуља.
– Садимо петровац, двадесетицу и градиштанац. Све су сорте су одличне у смислу да се скувају за 40 минута. Ипак, најбоље су нам се показали градиштанац и петровац јер су одрживи, док двадесетица хоће да се убуђа. Највише се тражи градиштанац зато што је крупнији – истиче Небојша.
Морао да прихрањује пчеле усред сезоне
Породица Пујкић бави се и пчеларством од 2005. године, и сада има 120 регистрованих друштава у близини села Давидовац код Параћина.
– Ове године сам имао 600 кг багремовог и само 20 кг ливадског меда. Ова година је била лоша и што се производње меда тиче. Морао сам чак и да прихрањујем пчеле на ливади на подручју Кривог Вира, како не би угинуле. Једино је добра била откупна цена меда. Скоро седам евра, а кажу да ће бити и осам – наводи Пујкић.
