Насловна ТЕМЕ ЖИВОТ ЛУКОВСКА БАЊА: Лек за кости, мелем за душу и тело

ЛУКОВСКА БАЊА: Лек за кости, мелем за душу и тело

Пре него што је постала лечилиште, мештани су знали за лековита својства бањских вода, те су запрежним колима довозили болеснике да се купају у „вировима“, базенима које је природа направила. Сада се користе за лековите купке локалних периферних зглобова.

2061
Фото: Ј. Бајшански

За Луковску бању се може рећи да је млада, тек једва пунолетна. Изградња хотела „Копаоник“  почела је  2000. године, седам година касније изграђен је и хотел „Јелак“. У склопу оба хотела постоје савемени терапијски блокови и рекреациони базени. Спортистима и рекреативцима на располагању су и спортски терени.

Ако тражите лек за реуматизам и најразличитије повреде и обољења костију и зглобова и желите да притом стварно уживате у прекрасној природи и пажњи домаћина и угоститеља, да се релаксирате од стреса, напетости и брзог темпа живота, потражите из Ниша пут ка Луковској бањи. Већ само крстарење топличким крајем пријаће и оку, и срцу. Од Куршумлије пут постаје ужи и кривуда кроз шуме, припремајући човека за улазак у неки други и сасвим другачији свет. Након непуних сат времена лагане вожње и пређених 35 километара, открићете бујне шуме југоисточних обронака Копаоника и плаветнило неба које се огледа у горским очима базена хотела „Копаоник“ и „Јелак“. Добродошлицу ће вам пожелети разнобојни лептири, жубор Луковске, Штавске и Требињске реке, јарки цветови мушкатли, петунија, бегонија и царских црвених ружа, а вите брезе примиће вас под своје крошње.

Затећи ћете овде и много људи који безбрижно гледају зелене обронке, уживају у купању, читају књиге и новине, и нико од њих никуда  не жури. Долазе из свих крајева Србије, највише из Београда, долазе Бугари и Македонци, и Руси из Санкт Петербурга, понеко и из равног Баната, да на надморској висини од 681 метар уживају, као да су на крову света, у погледу на раскошну околину и базене у којима је лековита термална вода са температуром од пријатних 36 степени током целе године.

Осим због уживања у миру, природи и базенима, у Луковску бању људи долазе најчешће из здравствених разлога. Докторка Јелена Јовановић говори за читаоце „Доброг јутра“ о томе за које болести људи овде лек траже.

– Главне индикације због којих долазе на лечење у Луковску бању су дегенеративни и запаљенски реуматизам, стања након повреда и прелома костију, након хируршких интервенција на коштано-зглобном систему. Ту се првенствено мисли на уградњу ендопротеза, али и метаболичке болести костију као што су остеопороза и остеопенија. Највећи број пацијаната је са дегенеративним реуматизмом и са запаљенским у мирној фази, као што су реуматозни артритис и Бехтерова болест – каже др Јовановић.

Главне терапијске процедуре су хидротерапија, односно лековита вода и лековито блато. Они су одлика бање, а за лечење се додају и електро и кинези терапије, мануелна масажа, хидрокинези терапија која подразумева програм вежби у води.

Потребно је да пацијент донесе своју медицинску документацију, и након прегледа лекара почињу терапије чије идеално трајање је 10 до 15 дана. Препоручује се да се у овој бањи борави два пута годишње. Сем клиничког прегледа, постоје и дијагностичке процедуре. Једна од њих је ултразвучни преглед зглобова. Пожељно је да се он уради одмах после доласка у бању да би се одредила што адекватнија терапија. На располагању је и ултразвучни преглед абдомена и комплетна лабораторијска дијагностика, те  мерење коштане густине. Ова метода је веома важна за благовремено откривање остеопорозе и остеопеније, објаснила нам  је др Јелена Јовановић.

Стазе здравља и – домаће ђаконије

Када вам осећај блаженства бањских купки наруши замамни мирис домаће хране, лако ћете наћи пут до Луковских колиба. У централном месту кухиња, поред ње етно-крчма, а на менију телетина, јагњетина, пите, пасуљ, све испод сача, свадбарски купус и друга традиционална јела.  Узмите, на пример,  јагњетину, домаћи сир, кајмак и сушено месо, све уз шопску салату – ту су да се мало замези док не стигне главно јело – и погачу, домаћу.   

После доброг јела најбоље је отићи у лепу шетњу. Због тога од Луковске бање почињу три стазе здравља. Бирамо ону уз Луковску реку, уживајући у њеним скакутавим нотама и пуним плућима дишући у овој фабрици кисеоника. Спајају се складно боје, мириси и звуци. Овде свакако важи  да доктор лечи а природа излечи и да је природа једини лек на свету који нема нежељене ефекте.

Овде смо научили и да термоминерална вода садржи јоне натријума, калцијума, магнезијума и бикарбоната. За благотоворно дејство на зглобове најбитнији су гасови сумпор-водоник и угљен-диоксид. Сумпор је један од најбитнијих лековитих елемената за зглобну хрскавицу.

За Луковску бању с правом се може рећи да је млада, тек једва пунолетна. Изградња хотела „Копаоник“  почела је  2000. године, седам година касније изграђен је и хотел „Јелак“. Данас у њој има 280 двокреветних хотелских соба. Још 240 удобних постеља налази се у приватним апартманима начичканим у домаћинствима између два хотела.

У склопу оба хотела постоје терапијски блокови и рекреациони базени. Спортистима и рекреативцима на располагању су и спортски терени. Многе специфичности везују се за Луковску бању, а једна од њих је и да је она једна од ретких бања у којој је успешно спроведена приватизација.

Све је почело од фабрике ручно чворованих тепиха „Планинка“,  која је у Лукову отворена 1982. године. У две смене радило је 150 радника из овог и околних места. Махом су то били млади људи, тако да је у наредних 10 година склопљено 45 бракова.  Чак и они који су дошли са стране остали су ту да живе. Фабрика тепиха радила је две деценије, али због ситуације у текстилној индустрији више није била одржива, те је донета одлука да се предузеће преоријентише на здравствени туризам. Тада је изграђен хотел „Копаоник“, а бања је почела да се препознаје по туризму, лечењу и рекреацији. Од 2000. године постоје нови терапијски блокови у којима ради стручно медицинско  особље, те је сада реч о савременој бањској и болничкој установи.

Фото: Ј. Бајшански

Луковска бања богата је изворима термоминералне воде и они су концентрисани у тзв. Горњој бањи, њих 37. Простор на којем се налази велики број ових извора назива се климаторијум. Воде су овде различитог састава и температуре. Ту се примењују климатолошке процедуре и природне инхалације.

А, уз саму обалу реке, налази се природни инхалаторијум. У њему је већи број окамењених цеви из којих излази термоминерална вода богата водоник-сулфидом и слива се у фонтану. Ваздух око ње високо је засићен овим гасом. Он је препознатљив по специфичном благо непријатном мирису. Сумпор из водоник-сулфида удисањем се, преко слузокоже плућа, изузетно добро ресорбује и путем крви доспева до свих ћелија у организму. Спектар благотворних дејстава на побољшање здравља људи је широк, од дисајних органа, преко стварања беланчевина, појачаног лучења и синтезе инсулина, разградње масти и смањења нивоа холестерола у крви, бољег зарастања рана, регенеративних процеса код зарастања ткива, па до регенерације коштано-зглобног система.

Пре него је Луковска бања постала лечилиште, мештани и становници околних места знали су за лековита својства бањских вода, те су запрежним колима долазили и довозили болеснике да се купају у „вировима“, базенима које је природа направила. Народ их још назива и „видарице“ и у њима лековита вода спонтано извире. У њима је најнижа  температура воде 33, а највиша 44 степена. Сада се користе за лековите купке локалних периферних зглобова.

У овом делу бање налази се и купатило краља Милутина. У њему се примењују балнео-терапијске купке у термоминералној угљено-киселој и сумпоровитој води температуре од 42 до 44 степена. Још један део чаролије и лепоте наше најмлађе и на највишој надморској висини бање коју зовемо Луковска.

Од хотела „Копаоник“, који је ушушкан испод видиковца Ненадов камен и цркве посвеће Св. Ђорђу, духовном чувару ове бање, коју је 2002. године подигло АД „Планинка“, којем припада и Луковска бања, креће друга стаза здравља. Након пређених 1.600 метара и око пола сата пешачења стиже се до видиковца. Одавде,  са 970 метара надморске висине, човек схвати да се сав труд исплатио, а без даха остаје једино због панораме која се пред њим укаже.  

Ј.Б.

Добро јутро број 570 – Октобар 2019.