Богато је имуноглобулинима, односно протеинима који делују као антитела и јачају имунитет. Велики је борац против бактеријских и вирусних инфекција, попут прехлада, бронхитиса, кашља. Препоручује се и пацијентима на хемотерапији, али и код плућних болести и астме.
Магареће млеко ценили су и радо пили још древни народи. Данас је оно на листи неколико најскупљих врста млека на свету и по томе је углавном познато јавности. На жалост, ретко је на трпези и у редовној исхрани, јер се о његовом значају и добробити за организам веома мало говори и еома мало зна.
Стари Грци су магареће млеко сматрали одличним леком, а Римљани луксузним пићем, иако су оне који пију млеко називали варварима. Хипократ га је препоручивао за разне болести, као и за лечење различитих облике тровања и за зарастање рана. Владарка Египта, Клеопатра, купала се у магарећем млеку, како би њена кожа била здрава, негована и лепа. Почетком 19. и током 20. века магареће млеко се користило као лек, а касније и као добра замена за мајчино.
Цивилизације су настајале и пропадале, а овај напитак никада није изгубио на свом значају, само је у мањој или већој мери био заступљен или популаран. Шта је то што магареће млеко чини тако посебним, те се кроз векове одржало као важна намирница у људској исхрани.
Магареће млеко садржи 60 пута више витамина Ц него кравље, иако има упола мање масти од крављег. Богато је витаминима А, Б2, Д и Е, минералима калцијумом и фосфором. Богато је имуноглобулинима, односно протеинима који делују као антитела и јачају имунитет. Велики је борац против бактеријских и вирусних инфекција, попут прехлада, бронхитиса, кашља. Препоручује се и пацијентима на хемотерапији, али и код плућних болести и астме.
Млеко магарице садржи низак ниво беланчевина и масти и то га по саставу чини најближим мајчином млеку, те се може користити у исхрану деце која имају интолеранцију или алергију на протеине из крављег млека. Добро је за децу која пате од сезонских алергија и астме. Не изазива никакве алергије за разлику од крављег, а чак је три пута богатије калцијумом и фосфором и садржи значајан ниво гвожђа.
Ово млеко може да се пије свеже, али мора бити помужено у строгим хигијенским условима. Охлађено и процеђено може да се чува у фрижидеру два до три дана на температури до плус 4 степена. Магареће млеко може да се смрзава на -20ºЦ и тако да се чува до употребе, али у замрзивачу га не би требало да држати дуже од 6 месеци. Важно је не загревати га на температуру већу од 40 степени.
А, ко су и где данас у Србији живе одгајивачи животиње коју дају ово корисно млеко и намирнице које се од њега праве?
У Шумадији и Поморављу за кратко време појавиле су две нове фарме магараца. Власнике питамо због чега су ове животиње поново постале популарне? Да ли их је тешко узгајати, да ли су им корисне? Једна фарма магараца недавно је отворена у селу Чумић код Крагујевца. Вероватно је међу првима у Шумадији и то у крају у коме су ове животиње деценијама уназад биле права реткост. Толико ретке да би се на прсте једне руке могли набројати људи који су их имали у својим домаћинствима.
Друга је пре две године заживела у Поморављу, тачније у селу Бобово код Свилајнца. Заједничко овим фармерима је што воле и поштују магарце, мада сваки од њих има и неке своје, посебне, разлоге зашто су се у ери неограничених могућности, одлучили да им магарци буду први избор домаћих животиња које ће држати на својим газдинствима и од њих добијати млеко.
Љубиша Петровић је повратник из иностранства. После тродеценијског рада у Швајцарској и заслужене пензије, вратио се у Бобово да, како тврди, спаси од нестајања животињу која је у хришћанској религији била веома поштована. У младости је имао доста животиња, али да је увек желео да има магарца. За његову жељу, знао је неко од пријатеља и поклонио му за 50. рођендан једног магарца. Тако је почела његова прича.
-Одмах после тог једног, купио сам још три магарице и недавно још три. Идеја ми је да направим место где ће деца моћи да се играју, да их јашу, а старији да их упознају. Желим да направим мали парк са овим животињама, као магарећи зоо врт. Назовимо то елитном фармом магараца, јер они заслужују да их људи боље упознају. Тако ћу одати почаст овим животињама које су кроз векове лечиле душу и тело сљуди – каже Љубиша Петровић.
Петровић нас уверава и да магарци одбијају негативну енергију, иако их људи углавном поистовећују са глупошћу или тврдоглавошћу. Заборављају, каже, да су то некад биле корисне животиње, које су помагале људима да опстану и да их замене у ношењу тешких товара, а њиховим млеком су се лечили када апотека није било на сваком ћошку.
-Магарац није животиња од јуче. Ако мало боље погледате, он на леђима носи крст, односно има шару у том облику. Магарац је пратио Исуса Христа читавог живота па и кад је он разапет на крст окренуо се од жалости да не би гледао страдање. Тада је, кажу, пала сенка од крста на његова леђа и рамена. Тако и данас сваки магарац носи то обележје. Али нису ове животиње само важне у тој легенди, већ је магареће млеко уистину моћан лек – прича Љубиша.
Љубиша за сада музе само једну магарицу, али планира да на својој фарми има 100 животиња па би ускоро могао да има приходе од магарећег млека. У Србији оно кошта и до 50 евра по литру, у Европи га плаћају 120 евра.
-Ретко ко га купује у тој количини јер је препоручена дневна доза тек око два децилитра. Једна магарица дневно даје тек до 300 грама овог млека, што није много, али треба имати у виду да је ова намирница изузетно моћна у очувању здравља – каже такође Љубиша.
Зато, додаје он, треба избегавати поређења магараца са глупошћу. Каже да су то једноставне и умиљате животиње, не претерано захтевне. На његовој фарми живе у полуотвореним објектима или на отвореном.
-Воле слободан простор и зато је потребно обезбедити им довољно велике парцеле. У исхрани, најважније им је обезбедити пашу и сено, а воле и груба хранива, која коњи одбијају да једу. Паметне су, љупке и питоме животиње и немогуће их је узгајати ако их не волите и не поштујете. Њихово млеко је замена за многе фармацеутске производе и о томе треба што више причати и писати – уверава нас Љубиша.
Пита се наш саговорник и зашто не би домаћинства која већ гаје стоку могла да имају и по неколико магараца на имању. На дохват руке би им били одани и умиљати пријатељи и њихово лековито млеко.
Година муже за кило и по сира
Од њега може да се прави кумис. Реч је о благом алкохолном напитку. Али у Србији га користе и за прављење неких других производа, попут сапуна, шампона, крема за кожу. У последње време говори се и скупоценом димљеном сиру, али да би се направио килограм овог деликатеса потребно је чак 25 литара магарећег млека. Једна магарица дневно даје свега 300 грама овог здравог напитка. Другачије речено, магарица током лактације за 2 године може дати највише 40 литара млека.
Б.Н.
Добро јутро број 570 – Октобар 2019.
