Мало је оних који не теже здравој исхрани, али због начина живота пре се свраћа у прву пекару или на хамбургер и пљескавицу, него што се код куће припремају оброци по рецептима нутрициониста. Тек кад се појави здравствени проблем, тражи се помоћ стручњака, читају савети лекара и кувари о здравој храни и одлучује о промени дотадашњих навика. Појединима се никад не упали црвена лампица за узбуну – да мењају прехрамбене навике, али не оспоравају – да здравље улази на уста и да је исхрана важна за опште стање организма.
– Лоше навике у исхрани могу неповољно да утичу на здравље – каже на почетку разговора за ревију Добро јутро др сци мед. Браниславa Теофиловић, нутриционисткиња. Завршила је студије фармације на Медицинском факултету у Новом Саду, где је и докторирала и постала једна од најмлађих доктора наука, а од пре две године ради на Катедри за фармацију новосадског Медицинског факултета. Аутор је више десетина публикација и стручних радова из области фармакологије и нутриционизма. Заступник је балансиране исхране, и то примењује и саветује онима који затраже помоћ.
Оброк без телефона и телевизора
Оброке треба организовати на око три сата, како би се обезбедио нормалан рад хормона и ензима који учествују у варењу хране. Између оброка треба пити што више течности у виду негазиране воде, чајева и разблажених цеђених сокова. У току дана треба попити око 2-3л течности (у зависности од телесне масе, пола и година живота) која је неопходна за нормално функционисање бубрега и срца. Треба добро жвакати храну за време оброка, што обезбеђује лакше варење, смањује надутост и појаву гасова. Не треба јести на брзину и у журби, нити гледати у телевизор или телефон током оброка. Између оброка не треба узимати храну, тј. не треба грицкати током целог дана.
– Неуредан прехрамбени стил живота, подвргавање брзим и ригорозним дијетама, без уноса довољно нутријената, пушење, седентаран начин живота, неиспаваност, као и стрес, представљају главне факторе ризика за настанак многих незаразних болести савременог доба. Услед повећања телесне масе и недовољне физичке активности долази до повећања масти у телу, која води развоју кардиоваскуларних и ендокриних болести. Постоји 6 група намирница (житарице, поврће, воће, млечни производи, месо и јаја) које су неопходне за нормално и несметано функционисање организма, те их треба свакодневно уносити. Исхрана утиче 80 одсто на здравље и физички изглед, а остало чине наследни фактори и вежбање. Како би тело било здраво, важно је створити добре навике, држати се правилног режима исхране и бавити се спортом – каже наша саговорница.
Препуне минерала и витамина
Нас овог пута занимају махунарке и њихов значај за здравље људи. Веома су распрострањене у свету, али су подељена мишљења о томе колико су корисне за човеково здравље. Неко каже да су идеалне за вегетаријанску исхрану, док други тврде да надимају, тешко се варе…
