Otvaranje cvetova maka prava je predstava koja svake godine iznova fascinira posmatrača, prvo se vidi samo veliki ovalni pupoljak, a zatim se donekle otvara srebrnozelena dlakava opna, što omogućava prvi pogled na pravu boju cveta. Na kraju se ljupko otvaraju nežne latice kao krila leptira i više nema sumnje – mak se ubraja u najlepše cvetnice uopšte.
U prirodi se ova predstava od maja odvija na hiljade puta, na primer, duž ivica polja ili na divljim livadama. Pri tom se najčešće radi o jednogodišnjem maku, koji se zbog svojih tankih, blago izgužvanih latica još naziva i svileni mak. Na prolećnim putovanjima on predstavlja omiljene motive na fotografijama, kada pored puta formira divne crvene, roze, bele, lila i ljubičaste tepihe. I u uređenim dvorištima u seoskom ili pejzažnom stilu lepo dolazi do izražaja, kao i na velikim cvetnim livadama ili u šarenim lejama sa sezonskim cvetnicama. Pronađe se i u baštama, obično uz kraj, a onda dođe vreme da se i pokupe zrele mahune domaćeg maka…
I ko još može odoleti sočnoj i hrskavoj vrućoj makovnjači, koja je upravo izašla iz bakine rerne i čiji miris mami čak i komšije, i „poziva“ da se vratimo u neka davna vremena kada su se „debele s makom“, kako se po selima Bačke zove ova štrudla, na trpezi nalazile bezmalo svake nedelje. Ovaj stari, pomalo zaboravljeni začin, neizostavni je deo štrudle, ali se često koristi i za slatke rezance, kao i kolače u kombinaciji sa tamnom čokoladom i domaćim džemom. Prijatne arome i ukusa, njegov „zrnasti“ sastav je upravo ono što domaćim delicijama daje upečatljivu notu, koju retko koji savremeni dodatak može da postigne.
Pored toga što je ukusan, mak, koji se nekada i anatemiše, veoma je i lekovit. Zbog toga ga, bez obazira na komentare neukih, u ishrani ne treba izbegavati jer, i atletičari u antičkoj Grčkoj su pre takmičenja pili napitak od vina, maka i meda da bi bili snažniji i izdržljiviji.
Osim što predstavlja osnovu za gastronomski užitak i kao takav je i u pesmi opavan, mak je veoma zdrav i zastupljen je u skoro svim kuhinjama sveta. Najstariji zapisi o njegovoj upotrebi potiču iz Mesopotamije, gde je korišćen u medicinske svrhe. Neuki su ga povezivali sa opijatima, međutim, seme najboljeg kvaliteta se dobija kada je mak sazreo i čaure se prirodno osušile. Opijum se, sa druge strane, dobija pre nego što čaure sazru, dok su zelene i pune lateksa i kad je seme tek počelo da raste. Dakle, seme maka nema veze s opijatima.
Iako je dokazano da je mak, zbog brojnih zloupotreba, bez krivice proglašen krivim, u našoj zemlji se retko gaji na velikim površinama. Paori kažu da nije isplativ, a osim toga, proizvodnja na njivama se mora prijaviti nadležnim organima. Zadržao se jedino u baštama i na manjim porodičnim gazdinstvima, koja u pozno proleće krase ružičasti cvetovi maka, i gaji se najčešće samo za sopstvene potrebe. Proizvodnja nije teška, ali zahteva mnogo živog rada. Procenjuje se da se u Srbiji gaji samo na 1.000 hektara, a prinos nije veći od 1.500 kilograma po hektaru. U zavisnosti od klimatskih uslova, gaji se kao ozimi i jari usev. Ozimi se seje u oktobru, a jari – kada i jara žita.
U našoj zemlji nema registrovanih sorti, prve tri se očekuju naredne godine. Gaje se dva tipa – plavi i beli (prema boji semenki).
