Насловна ТЕМЕ ПЧЕЛАРСТВО MALA ŠKOLA PČELARSTVA DOBROG JUTRA (36): Američka i evropska trulež legla

MALA ŠKOLA PČELARSTVA DOBROG JUTRA (36): Američka i evropska trulež legla

1580

Piše: prof. Dejan Kreculj

Za razliku od grinje varoe, koja je pčelinji parazit i koja se može lako videti i golim okom, bolesti čiji su uzročnici mikroskopske veličine, bakterijske, znatno su veći problem. I sam zlokobni naziv bolesti – kuga – dovoljan je da kod pčelara izazove nelagodnost i zebnju, a i opravdani strah od gubitka pčela, pa i čitavog pčelinjaka. To u pčelarstvu nije ništa novo, nisu savremene boljke.

Još 1897. godine R. Krečković u “Srpskom pčelaru”, u tekstu “Nešto o čumi kod pčela” opisao je svoje iskustvo s ovom bolešću. Sve do početka prošlog veka smatralo se da je reč o jednoj te istoj bolesti, ali je uočeno da postoji blaži i opasniji oblik. Tek 1912. godine poznati američki entomolog Vajt objavio je rad “O uzrocima evropske truleži legla” i time zapravo razgraničio dve bolesti: američku i evropsku trulež legla.

Uništavanje obolelih društava

Uzročnik američke truleži pčelinjeg legla ja mikroorganizam Bacillus larvae, koji se razvija u ćelijama poklopljenog legla koje je nekompaktno, s ulegnutim poklopčićima na kojima je obično sićušna rupica. U pomenutom Krečkovićevom tekstu s kraja pretprošlog veka slikovito su opisani simptomi: “Bude li imala truleža, to će posle nekoliko dana videti u svojoj košnici ne samo ugnute i crne poklopce na ćelicama, već i same ćelice biće raspadnute u jednu piktijastu masu, a duvarovi ćelica, kad ih se dotaknemo, razvlačiće se kao neki konci. U isto vreme, dok još nije otvorio košnicu, smrad će ga iz iste tako reći zadaviti. To su bitni znaci ove bolesti. Takvu košnicu ne treba ni vraćati na kovanluk, već je odmah utamaniti.”

I zaista, dužnost pčelara je da u slučaju ovakvih simptoma odmah obavesti veterinarskog inspektora koji će preduzeti sve zakonske mere na suzbijanju te opake zarazne bolesti. Naša zakonska regulativa obavezuje na uništavanje obolelih društava i, ako se ispoštuje postupak, pčelaru će biti isplaćena naknada u visini kojom može nadoknaditi štetu.

Evropska trulež je bolest, kako otvorenog, tako i zatvorenog legla i uzrokuje je mikroorganizam streptococcus pluton. Najviše oboljevaju mlade dvodnevne larve koje uzročnika unose s hranom u srednje crevo, gde se on umnožava. Poremećene ishrane, larve imaju povećanu potrebu za hranom. Negovateljice ovakve larve prepoznaju i obično ih uklanjaju iz legla, ali neke i ostaju. Leglo gubi lepu, sedefastu boju i postaje plavo-žućkasto, dobijajući karakterističan kislekast miris. Ako je leglo dostiglo stadijum zatvaranja, poklopci će biti ulegnuti. Uginula larva se malo razvlači, nije čvrsto zalepljena za dno ćelije i ima miris na sirće.

Preventiva pouzdanija od antibiotika

Povoljna sredina za razvoj bolesti su slabašna društva s malo pčela koje slabo pokrivaju leglo i loše ga hrane, zajednice jako napadnute varoom ili često uznemiravana društva. Bolest se veoma lako i brzo širi sa društva na društvo, pa i na više okolnih pčelinjaka.

Kao i kod svih bolesti uopšte, najbolji način borbe protiv truleži je preventiva. To znači da i iz ovog razloga na pčelinjaku ne treba držati slaba društva jer su nepresušni izvor problema, a pored opštih higijenskih mera, potrebno je biti dosledan u redovnoj smeni starog saća u košnici. I kod evropske truleži dolazi do izražaja plemenita nasledna osobina koju valja negovati na svakom pčelinjaku, a to je sklonost ka higijenskom ponašanju. Društva s izraženom ovom osobinom sama će se izboriti sa bolešću tako što će negovateljice uočiti larve kod kojih je došlo do poremećaja i izbaciće ih iz legla i košnice. Ako je uz to društvo jako, a unos postoji, takva zajednica imaće stalni nedostatak prostora, kako bi smestila obilne količine nektara, pa će se svaka ćelija legla sumnjivog sadržaja odmah osloboditi, larva izbaciti i tako napraviti mesto za med, a bolest sprečiti.

Nažalost, u borbi protiv ovih bolesti pčelari olako posežu za antibioticima, a u mnogim zemljama može se dobiti čak i od pčelarskih inspektora program zdravstvene zaštite, u kome se takvi lekovi propisuju kao preventiva, što direktno ugrožava zdravstvenu ispravnost i kvalitet ove blagotvorne namirnice. Srećom, kod nas nije tako.