У марту се календарски завршава зима и почиње пролеће. Буди се природа, а на пчелињацима је то време када се утврђује колико је доброг или штете оставила за собом минула зима. Како све то утиче на пчелиње заједнице? Са добрим залихама хране и заштићене од ветра, оне у својим домовима нису осетиле последице. То им се догађа милионима година на шта су природом предодређене. Неки извори ране пчелиње паше могу бити ризични, али им је зато доступан широк избор других медоноша и поленарица.
Пише: проф. Дејан Крецуљ
У овом месецу уобичајено отпочињемо радове на самом пчелињаку. По доласку, као и увек, прво што треба урадити је летимични поглед на лета кошница. Према излетању пчела и њиховом понашању на лету, и без отварања се може оценити шта се у свакој дешава и проценити да ли нешто није у реду. Тако, значајно мањи унос полена у односу на остале кошнице указује на веома могући безматак. Међу првим радовима је постављање хигијенског појила. У пролеће, кад нема нектарске паше, вода је веома потребна за развој све обимнијег легла.
Димилица као корбач џокеја
Ипак, тек отварањем имамо потпуни увид у стање. За то нам је потребан, поред обавезне бележнице, и основни прибор, са неизоставном димилицом. Веома често, млади пчелари добијају савете од ветерана да је треба благо користити, попут корбача у рукама вештог џокеја. Готово да нема пчелара који не зна како се понашају пчеле када се њихово друштво надими. Оне узимају храну. Дуго времена се претпостављало да је узимање хране инстинктивно реаговање пчела на дим које омогућава пчелињим заједницама да са извесном количином резервне хране напусте реоне шумске ватре и да је понесу на друго, сигурније место на коме ће засновати свој нови дом. Уколико су са собом понели више хране, утолико су већи изгледи да се с новим „капиталом“ успешно настави живот на новој локацји.
Половином прошлог столећа енглески истраживачи Њутн и Фри изучавали су овакво пчелиње понашање. Утврдили су да се под утицајем дима само половина пчела у заједници овако понаша, да узима мед из ћелија. Биле су то пчеле свих доба старости. Установили су и да више пчела узима мед на лошијој паши него у данима који су били повољни за сакупљање нектара. У једном од огледа у медним желуцима пчела старих три недеље, у лепом летњем дану, измерено је просечно по 17,1 милиграма хране. Два дана након тога време се променило, било је хладније и влажно, излетање слабо. Тада је измерено свега 2,3 милиграма. Када су друштва надимљена, садржај медних желудаца је повећан, у првом случају на 28,5, а у другом на 22,8 милиграма.
И младе пчеле су се слично понашале, што је довело до закључка да деловање дима не зависи од узраста пчела. Огледи су показали да и друге врсте узнемиравања, као што су лупкање по оквиру, потресање кошнице, отварање кошнице ради прегледа и без употребе дима, имају сличан утицај, с тим да је њихово деловање мање изражено и да пчеле постају агресивније. Два минута након оваквих узнемиравања број пчела које су узимале храну брзо се повећавао, а потом лагано опадао.
Без потреса и наглих покрета
Шта се дешава на лету, такође је било предмет посматрања. Под утицајем дима, одмах се знатно смањује број стражарица, да би се око десет минута касније опет нормализовао. Ради даљег изучавања, на лето је постављена материја која својим мирисом дражи пчеле. За неколико минута број стражарица се повећао за више од три пута, а пчеле су се узнемириле, што је трајало десетак минута.
Комбинација ове надражујуће материје и дима изазвала је смањење броја стражарица који се након око пет минута повећао, али је битно да је током извођења огледа сакупљачка активност целе кошнице била готово обустављена десетак минута. Стога, ако желимо да нас пчеле мање убадају, потребно је да пажљиво радимо оквирима, избегавамо сваки потрес кошнице и лагано радимо како се не би пчеле гњечиле. Притиснута пчела испушта алармни мирис који дражи остале пчеле и подстиче их на одбрану.
Коришћење дима треба да буде умерено и, као што то искуство старих пчелара учи, кошницу након надимљавања треба оставити око два минута да дим испољи своје дејство, па тек онда отворити. Наравно, када је унос добар и обилан, димилица обично стоји негде у близини и не користи се. Пчеле тада имају преча посла него да обраћају пажњу на пчелара који смиреним покретима ради оно што треба.
Стршљенови пчелињи непријатељи
На крају, поменимо и стршљенове. О њима се говори обично с јесени, када се њихова популација развија до забрињавајућих размера. Читави ројеви се обрушавају на пчелињаке, али и на воћњаке и винограде, и ту немилосрдно нападају. И док воће и грожђе страда тако што га ови штетници оштећују пробијајући опну зрна да би дошли до слатког сока, пчеле имају двоструку штету. Оштећени плодови постају атрактивни и за њих, уносе сок у кошницу стварајући залиху хране погубну за зимовање. С друге стране, тако упадају и у клопку, јер се стршљенови неће устручавати да их на плодовима ухвате и однесу. Изрека да је потребно добро упознати непријатеља да би се победио овде има великог значења. Биолози кажу да су стршљенови инсекти из реда опнокрилаца и породице зоља, тела жуте и тамномрке боје, дужине од 13 до 17 милиметара, матица од 17 до 20 милиметара. Током зиме она једина преживљава, што је за нас веома битно. Гнездо са саћем може да досегне димензије и до тридесетак центиметара са више од десет хиљада јединки. Матица која презими отпочиње полегање око половине марта и завршава га око половине новембра. У почетку сама храни легло, да би тај посао касније наставиле радилице, као код пчела. Стога, ако сада на пчелињаку уочите стршљена, уништавањем те матице уништили сте читаво легло ових пчелињих непријатеља.
Фото: аутор
