Када се заврши багремова паша, многи пчелари селе своје караване кошница на липу. Неки се, пак, опредељују за то да крену ка просторима приобаља река или разгранатој мрежи канала који обилују густим жбуњем са листићима налик багрему – одлазе на багремац.
Пише: проф. Дејан Крецуљ
Багремац, или како га неки још називају, багренац, багремица, чивитњача, у Америци пустињски лажни индиго или кинески багрем, научног имена Amorpha fruticosa,дрвенаста је биљка која формира грм с много прутића сиве коре. Достиже висину и до два метра. Листови су му непарно перасти, састављени од 7 до 10 парова листића, у почетку маљавих, а касније голих. На врховима гранчица налазе се цвасти налик на класје, дугачки 10 до 15 центиметара, љубичасте до тамноцрвене боје. Мада припада лептирњачама, цвет се састоји само од једне латице са десет прашника, међусобно сраслих филаментима. Плодови су малене махуне, дуге око осам центиметара, а у свакој је једна семенка.
Аморфа освојила наше долине
Мед од багремца је прозиран, црвенкаст, финог укуса и спада у квалитетне врсте меда, па све веће интересовање тржишта подстиче пчеларе да одлазе на ову пашу. Осим тога, мед је веома добар за презимљавање пчела, а обиље полена одличан је извор беланчевина, минерала и витамина за развој пчелињег легла.
Порекло аморфе је Северна Америка, и то њени средишњи и југоисточни делови. У Европу је пренета као украсна биљка, али се врло брзо привикла на нову средину и у средњој и јужној Европи, посебно у Панонији, постала саставни део природе, на велико задовољство пчела и пчелара. У наше крајеве проширила се из Мађарске почетком двадесетог века поплавним водама, а има је дуж Дунава, Млаве, Тисе, Тамиша, Саве, око Јужне Мораве, Дрине и канала.
Иако задржава земљиште на падинама од ерозије, нарочито јој пријају подручја низија, богата влагом. Зато је има уз реке и језера. Изванредно се брзо шири, пошто лаке махуне са семенкама разносе и ветар и вода, па се закоровљује. Стога понегде у нижим пределима ова биљка постаје сметња шумарству, јер нагло осваја површине и спречава пошумљавање. Када продре у новозасноване шумске културе, с обзиром на то да брже и бујније расте од већине гајених шумских биљака, прерашћује их, загушује, што доводи до њиховог пропадања. Ратари је не воле, пошто је изузетно отпорна чак и на “жестоке” хербициде, а механичком обрадом аморфу је готово немогуће искоренити.
Одличан извор најбољег полена
Багремац цвета одмах по прецветавању багрема, с краја маја и у јуну. То је паша на којој се не треба надати високим приносима у меду, јер ретко кад добро замеди. Статистике кажу, можда једном у десет година, а тада даје добре приносе са дневним уносима од преко пет килограма. Ако је површина велика, целодневним посећивањем ових црвених цвасти пчелице могу да накупе и до 30 килограма меда карактеристичне тамноцрвене боје, густог и врло пријатне ароме. Пашни капацитет биљке у повољним условима је и до 300 килограма по хектару површине. Има велику ману за један дан промени боју багремовом меду, ако се случајно овај благовремено не изврца.
Без обзира на то да ли замеди или не, аморфа је у једном сигурна: одличан је извор драгоценог најквалитетнијег полена, с око 60 % беланчевина. Током двадесетак дана, колико цветање траје, његов унос може да буде толики да се слободно могу крајњи рамови одузети. То је време које неизоставно треба искористити за бербу полена. Без обзира на то који се тип хватача користи, тада су услови за сакупљање добри, временске прилике су стабилне и, с обзиром на релативно високе дневне температуре, полен је лако сушити у самој кошници на двострукој вентилационој мрежи. Осим визуелно на полетаљци, унос аморфиног полена може се осетити и по мирису у кошници, који подсећа на мирис изгорелог барута.
Много је разлога за задовољство пчелара у паши багремца. После багремове паше улази се одмах у наредну, управо у време када су у току дневни уноси, потребни за послове око умножавања или одржавања кондиције пчелињих заједница. Нагнут над кошницом у којој се блиста црвени нектар у ћелијама саћа, међу оквирима богато набијеним поленом и запахнут блаженим мирисима, пчелар може заиста да буде срећан. Пчелице још више.
Проблеми пчеларења на багремцу слични су као на паши питомог кестена. Пре него што замеди, али и када дође до прекида медења, велики уноси полена блокирају плодишта. То готово редовно ремети радно расположење друштва.
