Робна производња малине почела је око 1920. године, када се формирају малинарска подручја Ваљева и Чачка. Гајење малине у Ваљеву почело је у селима Буковица и Златарић, а плод малине се користио за слатко, сируп и пулпу. Године 1938. извезено је око 25 вагона свеже малине са ваљевске пијаце. Цена је била 8 динара по килограму. Водеће сорте, у првом периоду, биле су ваљевка и градина, да би их замениле молинг промис и молинг експлоит, а крајем 20. и почетком 21. века водећа сорта је виламет.
Према прогнозама Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Србије у сарадњи с УСАИД-ом, авансна цена малине у овој години могла би бити 1,25 евра по килограму. Прогноза цена урађена је почетком године, на основу светских и берзанских извештаја, анализе трендова и могућих ризика, утицаја на цене производа, али и очекивања свих учесника тржишног ланца.
Већ у јануару ове године одређене компаније које имају делимично уговорену и производњу и продају закључивале су уговоре на авансе од 1,22 евра по килограму. Председник Асоцијације произвођача малина и купина Србије, Добривоје Радовић, изјавио је недавно за београдску дневну штампу да би малинари ове сезоне „први пут после дугог низа година, могли да профитирају, али само ако буде имао ко да ради у малињацима“.
„Држава је урадила добар посао штитећи пољопривредне произвођаче од заразе, али пандемија се на жалост догодила када је у малињацима требало доста тога урадити, од одабира и везивања изданака, до ђубрења. Главни проблем је био недостатак радне снаге, рекао је Радовић.
У малињацима је у јеку пандемије корона вируса радило тек по двоје-троје људи, и то углавном из домаћинства. Старији од 65, односно 70 година нису могли у малињаке због ограниченог кретања, а млађи који су дошли из градова или иностранства били су углавном у изолацији.
– Могућности су у марту и априлу заиста биле ограничене, али је ипак око 50 одсто радова у вези с овим временским периодом урађено – изјавио је Радовић, уз прогнозу да би око 20 одсто малињака могло остати необрађено.
Све кризне године српског Црвеног злата
Српском малинарству неће бити први пут да пролази кроз кризне године. О томе сведоче фрагменти записани у књизи „Бранковина- 50 година туризма”, чији су аутори Синиша Јевтић, др Весна Матић и Слободан Раковић. Ова књига је заснована на белешкама Синише Јевтића, некадашњег професора математике, који је више од 40 година једноставним и прецизним белешкама сачувао сећање на скоро све успоне
Откуп су 1962. године вршиле земљорадничке задруге и плаћале 80 динара за килограм, а у слободној продаји у Београду цена је достизала и 250 динара. Појавили су се први радио- апарати транзистори који се чују у малињацима. За један транзистор треба уновчити 200 килограма малине- 16.000 динара“, наводи се у књизи.
У књизи се наводе подаци да је 1966. године произведено 1.300 вагона, а 1973. године свега 800 вагона. Закључак летописца је да су површине под малином у том периоду смањене и да је род ваљевке све слабији, те да излаз треба тражити у новим сортама.
Године 1987. на сцени српског малинарства појавило се и Ариље, са 10.000 тона годишње производње. Подаци који су забележени у књизи из пера аутора говоре да је српска малина успела на тржишту да преброди санкције, економске блокаде, бомбардовање и хиперинфлацију, злогласне 1993. године.
„Цена малине је марка за килограм, односно 13 милиона динара. Јаје је милион и по, а килограм кајмака 35. Килограм кромпира 6, белог лука 30, а лимуна 130 милиона динара“.
С друге стране, и поред ограничене производње, домаће произвођаче црвеног злата обрадовале су вести да српска малина на светском тржишту има одличну цену, уз тенденцију раста тражње и цене. Наиме, у хладњачама пролетос није било ни пет одсто од 60.000 тона прошлогодишњег рода. На светском тржишту тражња је све већа, с обзиром на то да сви знају за добра својства малине у заштити и подизању имунитета.
– У јануару је авансна цена наше малине у извозу била 1,22 евра. Мали хладњачари извозницима су малину продавали по цени од око 250 динара за килограм плус ПДВ, тако да је у извозу српска малина имала цену већу од два евра – казао је Радовић, наглашавајући да све то упућује да ће и ове сезоне малина имати добру тражњу и цену, и у откупу и извозу.
Откупна цена малине овог лета могла би бити и далеко већа јер, по изјавама хладњачара, залихе прошлогодишњег рода су минималне, а тржиште није засићено. У прилог томе је и податак да у Чилеу рода малине због временских неприлика готово да није ни било, те би глобална тражња могла да нам иде на руку. То је довело до раста откупних цена за око 30 одсто на свим тржиштима, па и у Србији.
Прошле године у нашој земљи произведено око 53.000 тона овог воћа, чиме је забележен пад производње, али садашње прилике и кретања на тржишту указују да за наше малинаре долазе боља времена и да треба интензивирати улагања у ову производњу.
Међутим, малинаре у години коју је обележила пандемије због корона вируса брине и нешто друго. Како је изјавио Слободан Јаничић, малинар из осечанског села Лопатња, идеална откупна цена малине ове године била би 1,7 евра по килограму, али под условом да у сезони буде довољно берача. У ужичком крају малина ће се брати на око 1.000 хектара. И њих је пролетос највише мучило то што није било сезонских радника, те би количина плодова могла бити мања. Драган Богдановић, из Удружења малинара Виламет спас Ариље, рекао је да су пролетос у засадима углавном били укућани и да се радило породично, те да је било врло мало ангажованих радника са стране.
Према подацима Светске организације произвођача и прерађивача малине, производња у свету се у претходних десет година готово удвостручила- са 310.000 тона у 2008. на 590.000 у 2017. години. Србија је 2016. произвела 83.000 тона, а само две године касније 56.000 тона малине. Данас се малина у Србији производи на 15.000 хектара. Скупа радна снага и ниски приноси по хектару оптерећују производњу малине, не само код нас, већ и код највећег броја светских произвођача. Глобално тржиште малина мења се у последњих десет година, па тако и позиције држава које су се смењивале на лествици водећих произвођача.
Текст и фото: Биљана Ненковић
