Плодови малине веома су осетљиви и подложни брзим променама, због чега се морају брати чим сазреју, а не сазревају истовремено. То значи да је потребно више берби, углавном сваки дан или сваки други дан.
Зрелост плодова утврђује се на основу лакоће њиховог одвајања од цветне ложе, карактеристичне боје покожице, чврстоће и укуса. Најбољег су квалитета када се оберу у пуној зрелости. Тада су најлепшег изгледа, лако се одвајају од цветне ложе, одличног су укуса, изражене ароме и задовољавајуће чврстоће.
Убраним малинама најбоље ће се задржати квалитет ако се берба обавља ујутру, пошто се роса осуши, и пре него што наступе високе температуре. Није добро када су плодови влажни, јер брзо труле, а током замрзавања се слепљују. Током сваке бербе корисно је из засада уклонити труле плодове, јер се на тај начин смањује потенцијал заразе и пропадање малина које ће се брати у наредним бербама.
Велики део рода малине изгуби се на путу до крајњег купца. Због тога транспорт мора бити добро организован и брз. Одмах после бербе, малине се слажу у хладовину шпалира и под надстрешнице. Сваки сат каснијег лагеровања малина после бербе у хладњачу умањује дуготрајност плодова.
Велика улагања за добру зараду
Једна четворочлана породица своју егзистенцију може да обезбеди са 2 до 3 хектара савременог засада малине на отвореном, с противградном мрежом и фертиригацијом, или од 1,5 до 2 хектара малине у пластенику.
Ако бисмо се одлучили за производњу неких од ремонтантних, двородних сорти малине, рецимо Enrosadire, једна породица би могла да живи од једног хектара засада у систему противградне мреже и фертиригације, или са 0,5 ха пластеничке производње. За подизање 0,5 ха сорте малине Enrosadire у заштићеном простору, у пластенику са свом пратећом опремом и фертиригацијом и увозом сертификованог садног материјала (према ценама из 2021. године), потребно је 100.000 евра. Ако би се засад подизао на отвореном пољу, онда је инвестиција око 40 % ове вредности. За повраћај уложених средстава потребно је 4 до 5 година. Приход у пуној родности, а она почиње од друге године, је од 65.000 до 75.000 евра, а добит је од 30.000 до 35.000 евра годишње. Период експлоатације засада је око 20 година.
Од одабира сортимента зависи да ли ће то бити летња берба од јуна до августа, или ће се садити ремонтантне, односно, двородне сорте које се беру од јула до новембра. У оба случаја обавезна је препорука струке: примена фертиригације, противградне мреже или фолије где се формира плантажа која ће омогућити породици нормалну животну егзистенцију.
Неопходно је и да се што више произвођача удружи и примени јединствен начин гајења малине, а задруга је најбољи облик удруживања и наступа на тржишту робе, капитала и радне снаге. И профит је тако већи, а сигурнија је добит у производњи малине.
За заснивање засада малине са противградном мрежом, а према ценама из 2021. године, потребно је било 30.382 евра по хектару. Откупна цена у 2020. години је била 230 динара, док је производна цена малине била 150 динара по килограму, са амортизацијом засада и свим манипулативним и агротехничким применама у току сезоне. С приносом од 12 тона по хектару, добит по једном хектару износила је 8.000 евра! Има произвођача који остварују принос и већи од 15 тона. Инвестиција се отплаћује у 4. години, ако се не рачунају подстицаји државе. У 2021. години просечна откупна цена је била знатно већа – 400 динара за кг, али су и трошкови порасли на 220 динара по кг. С приносом од 12 тона/ха, у 2021. години добит по једном хектару је достигла око 18.000 евра.
