Прве серије младих изданака у малињацима уклањају се ручно или хетрбицидима у четири до пет наврата. То се најчешће ради од почетка вегетације до почетка јуна, односно десет дана пред бербу у нижим и 15-20 дана у вишим пределима.
Приликом закидања изданака мора се водити рачуна да се они очењују до основе и да не остане патрљак, јер он представља улазна врата за развој патогена, а поред тога из приземних пупољака на њему се могу развити кржљави изданци. По правилу, новоизбили изаднци не би требало да буду дужи од 15 центиметара, јер као такви не сметају приликом бербе, а до краја вегетације могу да постигну потребну дужину и да формирају 20-25 развијених пупољака.
Крајњи рок до ког се могу уклањати млади изданци доста зависи од еколошких и других услова производње. Он не може бити исти за све засаде у једном малиногорју, као и за све сорте. Ако се са овом мером превише закасни може се десити да изданак остане јако кратак, што је редовна појава у сушним годинама. Такође, у случају појаве раних јесењих мразева може доћи до измрзавања касније кренулих изданака, посебно оних чији је раст стимулисан великим количинама минералних ђубрива и воде. С друге стране, ако се прерано прекине с овом мером, изостаће позитиван ефекат на текући род и квалитет изданака за идућу годину.
Због наведених разлога једино је исправно да се крајњи рок за уклањање изданака у једном малиногорју утврди за сваку висинску зону и експозицију терена, узимајући у обзир и могућност наводњавања, сорту, квалитет земљишта, ниво укупних агротехничких и помотехничких мера…
С. Малиновић
Добро јутро број 541 – Мај 2017.
