У „Ботаничком речнику“ Драгутина Симовића за матичњак се наводи око педесет народних имена, а нека од њих су: арбарожа, лимунада, лимуника, матерњак, меденика, медни лист, пчеларица, ројевица…
Ова чудесна вишегодишња зељаста биљка припада породици уснатица (Lamiaceae). Изданак интензивно мирише на лимун. Стабљика је усправна или само при основи полегла, висине 30 до 80цм, четвороугласта, што је карактеристично за биљке из породице уснатица. С већине чворова, који се налазе на стабљици, полазе дугачке и разгранате гране, покривене заштитним длакама и бројним жездастим љуспама. Ризом је кратак, а развијају се и кратки подземни столини, покривени меснатим доњим листовима. Листови су на лисним дршкама, јајастог до скоро ромбоичног облика, на врху кратко зашиљени, при основи срацасто усечани, а по ободу грубо, тестерасто назубљени. Лиска је на лицу покривена проређеним длакама или је скоро гола, а на наличју се налазе жлездане љуспе. Цвета од јуна до августа.
Многобројне студије сведоче о деловању матичњака на стрес, несаницу и напетост, а све су потврдиле његову делотворност. У комбинацији с валеријаном, једнако је делотворан попут лека триазолама, који се користи за смирење, али, за разлику од овог лека, не узрокује никакве нуспојаве.
Матичњак појачава концентрацију и подстиче боље решавање текстуалних и сликовних задатака. Сматра се да помаже оболелима од Алцхајмерове болести да побољшају памћење и концентрацију.
Матичњак носи много епитета. То је мирисна, лековита, украсна, зачинска, ароматична, индустријска и медоносна биљка. Природно се може наћи у светлим листопадним шумама, по чистинама и ободима у виду једног или неколико бусенова. Ретко која биљка може тако лако да се гаји као матичњак. Дуговечна и веома отпорна биљка, али као и друго културно биље, брже и боље ће напредовати на растреситом земљишту, где има довољно влаге.
Матичњак даје доста семена. Она су ситна, мрка и тврда, с врло добрим степеном клијавости. Сеје се попут паприке, парадајза и купуса, па се тај расад матичњака расађује у мају или јуну, на стална места, с растојањем од пола метра између струкова матичњака. Уколико се, пак, определите на расађивање из бусенова, најбоље је то одрадити на јесен, јер су код нас пролећа углавном сушна и ветровита.
Највећи проценат лековитих активних материја налази се у листовима матичњака, као и у цвету, али пошто цвета прилично кратко, нема толику примену као лист. Листове је најбоље брати пре цветања, јер су тада најсвежији, имају највише активних материја у себи, као и етарског уља и тада интензивно миришу. Берба се обавља по лепом, сунчаном времену, када више нема росе. Не препоручује се држање и преношење у врећама, јер се тада лишће набија и гњечи. Најбоље је да се лишће пренесе у корпицама и одмах остави на сушење. Сушити треба у што тањем слоју, у хладу на јакој промаји или у сушници на температури до 40 степени. На високим температурама матичњак губи мирис и лековитост. Када се матичњак осуши, мора се одмах херметички запаковати у картонске кутије и држати на хладном и мрачном месту.
