Матовилац је једна од омиљених зимских салата, укусно и хранљиво лиснато поврће које се може узгајати током целе године, у баштама, пластеницима, па чак и на обичним терасама.
Матовилац, односно Valerianella locusta припада породици одољена. Дивља форма се може видети на ливадама, воћњацима, виноградима и пашњацима готово целе Европе, све до 60 степени северне географске ширине. У повртњацима се узгајају култивисане сорте, од којих су најчешћи холандски, љубљански, гала, јувабел и матовилац жличар, а чија су основна карактеристика меснати и крупни листови.
Ова једногодишња зељаста биљка садржи неколико пута већу количину Ц витамина од обичне зелене салате, а од септембра се може садити на сваких 7 до 10 дана. Одговарају му лагана, песковито-иловаста тла. Пошто корен не продире дубоко, довољно је пре садње плитко ашовом обрадити земљиште, уз уношење стајњака или компоста. Иначе, матовилац је врло толерантан према земљишту, и расте на различитим типовима тла, једино што баш не подноси су поплављени терени.
По једном метру квадратном треба припремити 1-2 г семена, а сетва се врши из замаха. Ако ипак одаберете садњу у редове, размак нека буде 10-20 цм, а бразду за семе утисните дашчицом. У сваком случају, након сетве добро притисните земљу, да налегне уз семе, јер му више прија збијено него растресито земљиште. А ево и једне занимљивости: семе задржава клијавост 4-5 година, а максимум достиже у другој или трећој години. То значи да ће сетва мало старијег материјала дати боље резултате од свежег.
После 8 до 14 дана од сетве, матовилац ниче, а за бербу доспева након 60 – 80 дана. У питању је биљка којој не пријају врућине, али без проблема подноси мраз до – 15 степени. Минимална температура потребна за клијање тек нешто је изнад 0, а раста изнад 5 степени, па се готово никад неће догодити да измрзне. Уколико су зиме изузетно хладне, усев се може покрити агротекстилом, перфорираном ПЕ фолијом или ниским тунелима. Између осталог, ова мера омогућава ранију бербу и поспешује квалитет биљака.
Будући да заузима земљиште од јесени до раног пролећа, добро се уклапа у плодоред са осталим повртним културама. У екстензивној производњи може се посејати након вађења каснога кромпира, након бербе пасуља или соје, и брати се пре пролећне сетве ратарских култура.
Матовилац се бере када почну да се обликују бочне розете, од почетка децембра, па све до априла, када се ствара цветна стабљика са шиљастим седећим цветовима и ситним белим или плавкастим цветићима. При берби не чупајте целе розете, већ их режите ножићем, јер ће се из прекраћених стабљика развити нови изданци. Пазите да не скинете превише листова одједном – то ће ослабити биљку, што никако није пожељно за зимске усеве. Густе усеве треба прве брати, јер доње лишће врло брзо поприма жуту боју.
Након бербе, матовилац се пере заједно са летварицом, како би се отклониле честице земље. Пакује се растресито, у мала паковања. Због слабе одрживости, допрема се на тржиште у најбржем могућем року.
Извор: Војводина уживо
Фото: Pixabay
