У Пчињском округу се већ деценију за редом бележи смањење садржаја хумуса у земљи, због тога што се приликом ђубрења више не примењује стајњак, нити се заоравају жетвени остаци. За само 20 година, проценат хумуса у земљи се са три до четири посто смањио на 1,5 до два посто и испод, као и бројност и разноврсност живог света, а глиста скоро и да нема у земљишту.
– Наша земљишта су у све лошијем стању на већини парцела. Нема примене плодореда, у континуитету се примењује интензивно ратарска производња и гаје хибриди који захтевају пуно хранива. Из земљишта се износе минерали, а искоришћавање минералних ђубрива се смањује – истиче Нада Лазовић Ђоковић, саветодавац за ратарство у врањској Пољопривредно светодавној и стручној служби, и наглашава да су губици хранива из земљишта све већи, да биљка добија све мање нутријената, а земљиште и воде се загађују па самим тим и производња постаје све скупља. Жетвени остаци могу бити други вредан ресурс, али само ако се разграђују.
– Због смањене активности и бројности земљишних организама, збијеност земљишта, недостатка ваздуха у земљишту и дефицита влаге дешава се слабија разградња жетвених остатака – каже Лазовић Ђоковић уз напомену да се практично све више тражи од земљишта, а готово ништа не улаже да се одржи његова плодност и то је главни узрок проблема са приносима. Основна особина земљишта је плодност, односно способност да се биљкама обезбеди неопходне хранљиве материје, а за то не постоји решење.
Разградња жетвених остатака додавањем бактерија и гљива хумификатора
Слама, по речима врањског саветодавца, многоструко више вреди када се заоре, него када се изнесе са парцеле и прода и то је чињеница која је мало позната. Међутим, уколико се заору само жетвени остаци, требаће им доста времена да се разграде.
– Разградњом жетвених остатака са микробиолошким ђубривом се обезбеђује значајна количина биљних нутријената, повећава се садржај хумуса и поправљају физичке особине земљишта, а такође се не доводи до азотне депресије у земљишту – тврди Лазовић Ђоковић и додаје да се третирањем жетвених остатака микробиолошким ђубривом обезбеђује значајна количина нутријената за исхрану биљака већ у рано пролеће. Због тога је ово најбољи начин да се надоканди недостатак стајњака. Жетвени остаци третирани микробиолошким ђубривима се трансформишу у хумус уз истовремено ослобађање биљних нутријената, чиме се убрзава раградња, чинећи земљиште у рано пролеће плоднијим, влажнијим, топлијим и спремнијим за сетву.
Ослобађањем хранљивих материја из жетвених остатака на јефтин начин се обезбеђује биљкама храна која им је доступна током целог периода вегетације и то у зони корена. Истовремено, побољшавају се физичке карактеристике земљишта и стварају услови за бољи раст корена и живи свет у земљишту, првенствено поновна појава кишних глиста. Побољшањем услова у земљишту повећава се и бројност и активност земљишних микроорганизама који ће храниво претворити у биљкама приступачне нутритијенте. Све ово заједно резултира добром и избалансираном исхраном биљака.
Текст: Гордана Настић
