У воћњацима Поморавског округа, када је реч о крушкама, доминирају виљамовка и кармен, чак 90 одсто засада је под тим сортама. Међутим, један од млађих воћара, Иван Милојевић (35) из Ковачевца код Јагодине одлучио је да засади јунску лепотицу, кармен, калуђерку и александрију.
Пише: Јелена Лукић
Пошто наше газдинство крушке продаје на пијацама у Јагодини и околним градовима, моја идеја је била да засадим ове четири сорте које стижу сукцесивно, од раних летњих сорти до најкаснијих, као што је калуђерка која се бере у октобру. Хтео сам да на тезги имам свеже крушке у што дужем временском периоду, па тако продајем од краја јуна до фебруара – напомиње Иван Милојевић.
Четири хектара за породицу довољна
Милојевићи се воћарством баве од 1965. године. Деда Станимир је почео са бресквом на неколико десетина ари, а временом су се засади повећавали. Сада имају под воћем око четири хектара, а Иван од 2010. године води производњу и одлучује о сортама. Не тежимо да повећавамо површине под воћем, јер је ово што имамо идеално за пласман на пијаци, а не радимо с откупљивачима. Ово је максимум који можемо сами, као породица да урадимо и пласирамо на пијаци. Чак последњих година буде проблема у продаји, имамо вишак производа које оде у прераду – каже Иван.
Осим крушке, Милојевићи гаје и брескву и шљиву, а све је углавном подједнако заступљено. Почели су најпре са бресквом, затим засадили шљиву, а онда и крушке. Иван се одлучио за крушке, јер су дефицитарне на тржишту.
Одлучио сам се за ове, углавном стоне сорте, мада се могу користити и за прераду. Ми нисмо, али су је наши купци употребљавали за прераду, и то сорту кармен за ракију. Кажу да су задовољни. Сваке године, крушке које не продамо на пијаци, иду за ракију – каже Иван.
Воћњак с крушкама засађен је 2016. године и у пуном је роду. Овај млади воћар каже да се од ове четири сорте дефинитивно калуђерка показала као најбоља.
Велика је грешка што нисмо, као што смо планирали, засадили комплетан засад том сортом. Она нема проблема у пласману, јер се бере у касну јесен и продаје се током зиме. Тада буквално немамо конкуренцију. Има по маркетима углавном летњих крушака, али из хладњача, а ова наша крушка је знатно квалитетнија. Бере се крајем октобра и почетком новембра. Што дуже стоји, буде све лепша. Стране које су окренуте према сунцу добију превлаку црвенкасте боје, а када пожуте преко зиме, буду још лепше – истиче Милојевић.
Добра година и добра цена
Након бербе крушке могу да стоје целе зиме у објекту који је намењен за чување.
Ја сам калуђерку продавао и у фебруару. Пре продаје мора свака гајбица да се провери, да се узму оне које су зреле, а остале се оставе за зрење. Не може све да доспе одједном за продају, што је и добро – истиче Иван.
И цена ове крушке је добра за произвођаче. На пијаци у Деспотовцу Иван је продаје за 300 динара по килограму. Остале сорте коштају око 150 динара.
У воћњаку Милојевића род је у просеку 15 до 20 кг по стаблу. Ова година је била добра за воћаре и у производном смислу није било проблема.
– Сушу током лета смо решавали наводњавањем. А касније, када су почеле кише, било је корова. Проблем је била и ервинија која је напала крушку и направила нам штету у воћњаку. Тешко је борити се против ње, иако смо урадили све превентивне мере и приликом резидбе и заштите. Обично, када је јако цветање и када је кишни период у току цветања, јавља се ервинија. Третирали смо бакром превентивно, али није вредело – каже наш саговорник.
Куповна моћ потрошача све мања
Још једна тешкоћа с којом се суочавају воћари у целини је пласман.
Није проблем ни цена, ни квалитет производа, већ је стандард људи лош. Куповна моћ је све мања. Људи купују основне животне намирнице, а воће је све мање. Није тако било пре тридесетак година када се воће налазило на трпези сваке породице. Поскупела је хемија, гориво, ђубриво, а једино наше цене иду наниже – наводи Иван.
Милојевићи породично раде овај посао, а раднике ангажују само приликом бербе. Не размишљају о извозу, јер су за то потребне веће количине воћа и другачији вид производње. Не живе само од воћарства, али попуњавају кућни буџет. Упркос проблемима, каже Иван, није се покајао што је наставио воћарску породичну традицију.
Надам се да ће и ова криза да прође, да ћемо опстати. Српски сељак је већ навикао на тешка времена – истиче Иван Милојевић.
Јунска лепотица
Јунска лепотица је италијанска сорта која је у Србији почела да се гаји седамдесетих година прошлог века. Сазрева од друге декаде до краја јуна, а карактерише је умерено бујна и пирамидална круна.
Цвета рано, па уме да страда од пролећних мразева. Диплоидна је и има добру клијавост полена. Опрашују је: рана моретинијева, јулска шарена, клаповка, тревушка и друге. Рано пророди, рађа добро и редовно. Нема добар афинитет са дуњом па захтева да се дупло калеми (с посредником).
Плод је ситан, до 70 грама. Покожица средње дебела, сјајна, глатка жутозелене до златножуте боје. Допунска боја је црвена и покрива до трећине плода. Сматра се добро обојеном сортом. Месо је беле боје, средње чврсто, умерено сочно и слатко – накиселог празног укуса. Као најранија сорта интересантна је за, пре свега, свежу конзумну употребу јер постиже нешто вишу цену, а није погодна за прераду.
Кармен
Кармен је новија сорта крушке и једна од најцењенијих на тржишту. Стабло је веома бујно, и одличне родности. Једна је од најприсутнијих сорти у комерцијалним засадима последњих година. Њени плодови су веома сочни и укусни. Имају изузетну отпорност и добру складишну способност, могу се чувати и до два месеца у хладњачама. Сазрева половином августа. Има добар афинитет са дуњом, па се махом калеми на подлогу БА-29.
Плод је крупан, просечне тежине око 190-200 грама. Боја покожице ове сорте је жутозелена у бази, са допунском црвеном бојом која прекрива већи део плода. Месо кармен крушке је ароматично и сочно, што га чини одличном десертном сортом.
Калуђерка
Калуђерка је француска стара сорта, која је настала давне 1760. године, а из Француске се раширила у све европске земље. У Србији се гајила још крајем XIX века. Сазрева почетком октобра, добро се чува па чак и у обичним складиштима, где опстаје до јануара или фебруара. Стабло је бујно, круна пирамидална. Остварује изразито високе и редовне приносе, јер је за ову сорту карактеристична партенокарпија (стварање плодова без оплодње). Врло је скромних захтева па добре приносе даје и на лошијим, тежим, збијеним, сиромашним земљиштима.
Плод је крупан (200 – 300 г) издужено крушкастог облика, врло често с једном више развијеном страном плода (такође последица партенокарпије). Покожица је дебела, сува, глатка, често прекривена воштаном превлаком. Основна боја јој је светлозелена до жутозелена, с лентицелама браон боје. Већина плодова има кожасту штрафту која се пружа дуж плода од петељке до чашице, што је типична карактеристика ове сорте. Месо је бело или бело зеленкасто, грубље структуре, с израженим каменим ћелијама, полусочно, слатког, празног укуса, с недовољно киселина и без изражене ароме.
Има одличан афинитет са дуњом, па се често користи као посредник за друге сорте. Због обилне и редовне родности препоручује се као индустријска сорта.
Александрија
Александрија је сорта која се често меша са сортом боскова бочица (која је нешто присутнија у нашим засадима) јер плодови имају сличан изглед. Пореклом је из Белгије, где је почела да се гаји у XIX веку. Одликују је изузетно крупни плодови (300 – 400 г) који су делимично издужени, са широком базом. Боја плодова је мало тамнија, па прелази чак и у светлосмеђу. Крушка александрија за бербу стиже крајем септембра месеца па све до краја октобра и због дугог времена пристизања плодова обавезно се бере пробирно.
Игор Андрејић, саветодавац за воћарство и виноградарство у ПССС Јагодина
