Време ће, по свему судећи, утицати на то да сезона бербе малина у ариљском крају почне знатно касније од уобичајеног периода. Житељи појединих села у међувремену не губе време, па поправљају путеве који су у лошем стању. Када заврши радни дан као медицински техничар у Дому здравља у Ариљу, Душко Ђукић враћа се кући у Миросаљце. У граду је каже посвећен здрављу грађана, а на селу животу у здравој средини.
Житељи тог краја искористили су природу за рудник хране под отвореним небом, а највише за производњу малина.
„Са заштићеним географским пореклом, одлазе преко наших фирми, које се баве дистрибуцијом тога, на европско, новозеландско и тржиште Аустралије и Америке“, каже Душко Ђукић.
Пут малина ка другим континентима започиње друмом пуним кратера.
„Отишла је цела приколица у једну рупу и још има. У суштини ово је краткорочно решење“, кажу мештани.
Али на тај начин дуже од деценије житељи Миросаљаца организују заједничке акције и сами раде санацију пута.
„Буквално на два месеца организујемо ове радне акције, скупи се омладина из села, мештани, покрпимо рупе, очистимо пут и то је то. Чекамо боља времена да нам се асфалтира пут“, каже Огњен Ђукић из Миросаљаца.
Уз санацију пута, организују сами и акције и чишћења дивљих депонија у којима учествују и најмлађи мештани, што је јединствен пример у ариљском крају.
„Ми смо ту да збринемо отпад заједно са депонијом ‘Дубоко’, да овај отпад нађе своје право место на депонији. А деца треба да буду пример својим родитељима да сутра, кад прођу овуда аутом не баце смеће, да кажу да их опомену – немојте бацати овде смеће то смо ми скупљали са нашим другарима“, наводи Милан Ненадић из ЈКП „Зелен“ Ариље.
Загађиваче савесни мештани планирају да пријаве комуналној инспекцији, јер ништа не сме угрозити природу од чије благодети се село развија деценијама, упркос путу поплочаном рупама.
Извор: РТС
Фото: Pixabay
