Ананас, банана, диња, манго, ружа, љубичица, купина, дуван, кафа, чоколада, бибер, рибизла, кошена трава, зелена јабука, ванила, артичока, петролеј… само су неке у подугачком низу и палети арома које се приликом конзумације вина могу препознати и осетити у том божанском пићу. Ароме јесу једна од основних карактеристика вина, доприносе његовој јединствености и мистичности и представљају елемент који је неизоставан приликом оцењивања и описивања вина. И уживања у њему, наравно!
Онима који нису закорачили у чудесан свет вина може звучати невероватно да се побројане и многе друге ароме могу наћи у том магичном пићу, и сасвим оправдано је у том случају поставити питање одакле оне потичу и да ли се нешто додаје вину. Одговор је врло једноставан. Грожђе, као воће, у себи има низ хемијских једињења, које више или мање миришу: отуда и подела на ароматичне и неароматичне сорте. У сваком случају, све сорте садрже разна хемијска једињења која или прелазе у истом облику у току ферментације у вино, или се у том процесу хемијских реакција стварају нека нова.
Од зелене јабуке, до дизела и катрана
– Када се помену ароме, врло често ће се чути да у вину можемо осетити примарне и секундарне ароме – каже мастер инжењер агрономије и енолог Љубица Радан. -Примарне потичу из самог грожђа. На то какве ће бити, поред сорте, утиче и тероар, односно, порекло у смислу поднебља у ком је само грожђе узгајано – да ли је топлији или хладнији регион, да ли је земљиште хладно или топлије, као и састав тла и низ других фактора, који фактички креирају ароме у грожђу и на тај начин настају такозване примарне ароме. Током ферментације део њих пређе у вино, али се истовремено у том хемијском процесу одвијају реакције које за последицу имају настанак нових арома. Њих зовемо секундарним аромама. Арома које се најчешће јављају као примарне и секундарне, пре свега су воћне ароме. Зелена јабука, цитрусно воће, бобичасто или шумско воће, малине, купине… то су све примарне ароме. Разне цветне, зачинске ароме, стварају се током хемијских реакција, као што су ликориш, анис, црни бибер.
По речима наше саговорнице, постоји подела арома и на поврћне и травнате, земљане, карамел, дрвене, микробиолошке… Како каже, ароме поврћа могу се поделити на суве, конзервисане, свеже. Међу конзервисаним могу се осетити мирис црних и зелених маслина, артичоке, од свежих еукалиптус, кошена трава. Битно је нагласити, напомиње она, да је реч о низу хемијских једињења, од којих потичу ароме у вину, и да се ништа не додаје вину, већ све настаје на природан начин.
