Данас се обележава празник Четрдесет севастијских мученика, као сећање на страдање 40 римских легионара из јерменског града Севастије, у време цара Ликинија у IV веку, који се, упркос строгој царској забрани, нису одрекли исповедања хришћанске вере. На овај дан се прослављају и Младенци, јер су страдалници били младићи, па је тај дан повезан с обичајем даривања младих брачних парова.
Младенце славе брачни парови који су се венчали после прошлогодишњег празника, а у неким крајевима негују се обичаји и обреди везани за ватру, која се пали за здравље укућана и заштиту од злих сила. У суштини, празник Младенци везан је за прослављање почетка пролећа, односно пролећне равнодневнце. Наш празник Младенци сличан је источнословенском празнику Масленица.
На Младенце се увече пале ватре јер тиме помажемо Сунцу да ојача и победи таму, и дану да постане дужи од ноћи. Паљење лутке од сламе симболише смрт Моране (зиме) и рођење Весне (богиње пролећа). Пепео од спаљене лутке у неким крајевима се закопова у земљу – ораницу или под снег (уколико се није отопио), јер ће тако земља боље родити. На овај празник месе се и младенчићи, колачи од пресног пшеничног теста. Месе се у облику правоугаоника, а још чешће у облику елипсе. Сваки се колач шара цевчицом, којом се на колачу направи неколико кружића. Кружићима се мртвима поручује да су дошли Младенци, али и обезбеђује да се у кући запате јагањци и да им ноге буду праве као цевка.
Р.Д.Ј.
Фото: Википедија, јавно власништво
