Пише: Јасна Бајшански
Породица Јојић била је међу оснивачима Винарске задруге у Иригу, а њена задружна имовина одржала се до 1954. године. Сваке јесени Јојићи су своје грожђе носили у задружни подрум и заузврат су добијали вино и новац. А када нестане и грожђа и пара, могли су кроз вино узимати кредит који се следеће године враћао.
Сава Јојић, власник винарије „Мачков подрум“ и наследник породичне традиције, каже да данас сви удружени вински подруми у Европи послују на овај начин. Сећа се да је као дечкић често одлазио до овог подрума да у балон од три литра наточи вино за кућне потребе. Од тада и воли вино, а од свих пића, сем вина, како каже, једино воли воду. Младо вино је код Јојићевих посебна прича.
Свака винска земља има своје младо вино, а ми…
У свим државама у којима се производи вино постоји нормативна дефиниција младог вина која каже да је то вино произведено од грожђа исте године браног када је и вино пуштено у промет, најкасније до 31. децембра текуће године. Услов је и да је произведено по специфичној технологији карбонске мацерације или технологији сувог врења. Реч је о врењу без кисеоника, јер на тај начин мириси које грожђе носи са собом остају аутентични, односно, не сагоревају, што би се догодило у случају да дођу у додир с кисеоником. Због тога се овај технолошки процес одвија у специфичним судовима.
Овако причу о младом вину започиње Сава Јојић, власник винарије „Мачков подрум“ у Иригу. Наглашава да све винске земље Европе, у већој или мањој мери, имају нека своја млада вина. Међутим, по инерцији, а помало потпомогнуто и од стране државе, наметнуло се да су она само типа божуле које производе Французи у Бургундији. Међутим, све винарске земље имају своја млада вина, уз која се везују и одређени обичаји. Тако се немачко младо вино Federweißer у преводу зове „мекано перје“ или „перо бело“. У Португалији се младо вино зове Vinho Verde,што у буквалном преводу значи „зелено вино“. Италијани га зову Novelo.
