Сезона радова у башти у пуном је јеку, а свако ко има бар парче земље, двориште или окућницу, може да их претвори у своју малу зелену оазу. Ту ће узгајити омиљене украсне биљке и цвеће или здраво сезонско воће и поврће, а уз то ће и поправити кондицију.
Пише: Љиљана Натошевић
Уколико вас мрзи да се покренете и да узмете грабуље, лопату, ашов и мотику у руке, представљамо вам рачуницу калорија које можете да потрошите уколико само сат времена активно проведете у башти. Разна светска истраживања показују како различите активности у башти побољшавају снагу, кондицију и омогућавају губитак тежине, затежу све мишиће и, наравно, позитивно делују на психу.
С обзиром на то да ови радови активирају и мишиће целог тела, стручњаци су проценили да 45 минута активности у башти, на мишиће и тело делује као 15 минута вожње бицикла. Наравно, треба напоменути и да “нема ‘леба без мотике”. Из ове пословице јасно је како башта захтева доста рада и напора, а зарад основне сировине за живот – хране.
Генерално, природа позитивно делује на наш организам. А научно је доказано како баштовани имају нижи ниво хормона стреса, бољи сан, опуштенији су и генерално су бољег менталног здравља.
Уколико посејете баштицу, аутоматски ћете побољшати рад срца, а самим тим смањујете и ризик од срчаног и можданог удара. Зато чак и амерички Национални институт за срце, плућа и крв препоручује дневни рад у башти у распону од 30 до 45 минута, а све као меру потребне физичке активности.
Окопавање, грабуљање, чупање корова и сакупљање лишћа значи константно савијање, увртање, дизање и ношење, што делује на ваш организам као да сте у теретани. Осим што помаже у сагоревању калорија, односно мршављењу, вртларење и баштованство одлично делује и на друге органе.
Вртларски радови троше калорије
Вртларски радови су, такође, сјајан сагоревач калорија и масти, па тако, примера ради:
копањем се сагори 286 кал/час
шишањем траве 350 кал/час,
чишћењем врта 400 кал/час,
чупањем корова од 200 до 400 кал/час,
сакупљањем лишћа 350 до 450 кал/час,
сађењем цвећа од 200 до 400 кал/час.
Заливањем цвећа око 120 кал/час.
Социјалне вештине
И дружење са другим аматерима баштованима и пријатељско ћаскање, оно што је некад била моба, као и размена мишљења и савета, побољшавају социјалне вештине, а боравак напољу и гајење биљака доводе до тога да се боље осећате психички и физички. Зато, ако имате башту или окућницу – мотику у руке и правац на сејање омиљеног поврћа или садњу омиљеног цвећа.
Срце
Као што смо горе поменули, радови у башти помажу у јачању срца, повећавају издржљивост и снагу, те на тај начин смањују ризик од срчаног и можданог удара.
Равнотежа
Уколико сте редовни у башти, ојачаћете мишиће глежњева и стопала, због чега ће вам се побољшати равнотежа, па самим тим смањујете ризик од повреда и падова.
Желудац
Због редовног излагања бактеријама које се налазе у земљишту, вртлари су отпорнији на болести и имају снажнији имунитет.
Леђа
Док копате или сејете нешто, константно сте у погнутом положају. На тај начин дижете леђне мишиће који су све време активни и на тај начин јачају.
Задњица
Док радите у башти често и чучите, па тако учвршћујете мишиће задњице. Док забадате тачке – јачате мишиће бедара.
Мишићи
Када радите лакше пољопривредне радове, активирате сваки мишић, а поготово леђа, стомак, задњицу, бедра и руке. Јачање мишића поправља држање и на тај начин штите тело од повреда и многих других здравствених тегоба.
Стомак
Док садите клечећи на коленима и рукама, грабуљате, укључујете косилицу, користите стомачне мишиће и на тај начин их јачате.