Пише: Проф. др Зоран Кесеровић
Кајсија је једна од најинтересантнијих воћних врста, али у агроеколошким условима Војводине има два ограничавајућа фактора који значајно утичу на њено гајење. То су измрзавање цветова од позних пролећних мразева и превремено сушење стабала (апоплексија). Такође, у последње време значајне штете настају због града. Осим наведеног, низак ниво технологије гајења кајсије и непознавање биологије гљивичног обољења монилије (Monilinia laxa) проузрокују значајне губитке у плантажним засадима. Зато приликом подизања савремених засада кајсије треба уважити све чиниоце који утичу на рентабилну производњу. Грешке и недостатке које дозволимо на старту касније се тешко могу отклонити или то изискује велика материјална улагања.
Главне одлике гајења кајсије у Србији јесу регионална ограниченост и варирање производње из године у годину. Гаји се у свим воћарским рејонима Србије. Иако је њено гајење доста раширено, обим производње у нашој земљи ни приближно не задовољава потребе тржишта.
Плантаже расту, приноси варирају
Многе земље у последњих десет година су, захваљујући савременом гајењу кајсије, повећале производњу за неколико пута: Турска скоро четири пута, Италија за три пута.
Наш пример је другачији. Због наведених ограничавајућих фактора у гајењу касјије, производња код нас током последњих година варира од 12.747 тона 2000. године до 40.754 тоне 2004. године. Производња кајсије у Србији је 2017. године достигла 41.320 тона, да би у 2020. години, због појаве пролећног мраза, пала на 30.494 тоне. Године 2005. у Србији је под кајсијом било 4.535 хектара, а 2020. око 5.985 ха, што значи да је за 15 година повећана површина под кајсијом за 1.450 ха. Број стабала је порастао са 1.545.000 на 1.838.000, али принос варира од 8 до 25 кг/стаблу, или у последњих 15 година од 4,08 тона до 8,7 тона по хектару. То нам говори да код ове воћне врсте треба доста урадити на повећању приноса по хектару и по стаблу, односно, да ваља интензивирати производњу.
Изузетно повољни природни услови у Србији утицали су на веома богату популацију кајсије. Војвођани су, као заљубљеници кајсије, у прошлости доносили разне сорте и неговали и ширили спонтане међусортне хибриде-сејанце, тако да је створена богата популација кајсије, из које су селекционисани генотипови који имају позитиван сортни комплекс особина. Селекција на стварању нових сорти кајсије из природне популације започета је још 1980. године. Рађена је у правцу стварања нових сорти каснијег времена цветања и веће отпорности према ниским температурама и мразевима, са добром родношћу и квалитетом плодова. Сигурно да је најбоље створити сорте у нашим агроеколошким условима, јер су се оне већ прилагодиле на такве услове.
Добре селекције новосадског Пољопривредног факултета
У циљу унапређења кајсије у Војводини, на Пољопривредном факултету у Новом Саду, Институту за воћарство и виноградарство, око 30 година ради се на селекцији кајсије из природне популације, у циљу стварања нових сорти каснијег времена цветања и веће отпорности према мразевима, са добром родношћу и квалитетом плодова.
Од стране Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Србије донето је решење од 13. 04. 2004. године о признавању следећих сорти кајсије: НС-4, НС-6, Новосадска родна и Новосадска касноцветна.
У другој етапи селекцијом кајсије из природне популације у 1998. години, када је род кајсије био знатно умањен услед измрзавања цветова издвојено је 19 селекција, а међу њима су се издвајале по родности и квалитету плодова селекције СК-1, СК-3 и СК-13а, СК-16а, СК-5 и ДМ-1. Ове селекције су током испитивања у колекционом засаду Института испољиле врло позитивна својства у погледу касног цветања, времена сазревања, родности, крупноће и квалитета плода. Селекције СК-1, СК-3 и ДМ-1 пријављене су Комисији за признавање сорти Министарства, пољопривреде, шумарства и водопривреде Србије. До сада је призната сорта Буда, а то је селекција ДМ-1.
Поједини рејони Србије и Војводине имају веома повољне природне услове за плантажну производњу кајсије. Увођењем нових сорти и селекција омогућено је успешно гајење и на мање погодним локалитетима. Предност треба дати сортама и селекцијама Пољопривредног факултета у Новом Саду које имају касније време цветања, добру родност, већу отпорност према ниским температурама и важнијим проузроковачима болести и штеточина и које су погодне за одређене врсте прераде, нарочито за сушење, справљање компота и ракије кајсијеваче.
Никада не садити само једну сорту
Измрзавање пупољака у току зиме, као и измрзавање цветова од раних пролећних мразева у последњих неколико година у нашој климатској зони постала је јако учестала појава. Дошло је до значјнијег смањења приноса услед измрзавања, од раних пролећних мразева или ниских зимских температура у току периода мировања (1998, 2002, 2003, 2005, 2009. и 2012. године). Претходне године, а поготово 1998. и 2012. година, велика су опомена да Србија коначно мора урадити рејонизацију, тј. да се препоручи где одређена воћна врста и сорта може успешно да се гаји уз минималан ризик од оваквих штета. И у последње три године имали смо велико смањење приноса кајсије због измрзавања од пролећних мразева, поготову смо велико измрзавање имали у 2020. и 2021. години. У 2020. години веће измрзавање смо имали код касноцветних сорти кајсије у односу на раноцветне, а у 2021. веће измрзавање је било код раноцветних сорти, а мање код касноцветних сорти. Моја је препорука да се никада не иде с једном сортом, већ да то буде комбинација раноцветних и касноцветних сорти и да у засаду буде најмање 4 до 6 сорти.
У циљу интензивирања производње кајсије морају се користити кржљавије вегетативне подлоге. Захваљујући Покрајинском секретаријату за пољопривреду, водопривреду и шумарство, обезбеђена су средства за подизање једног огледног засада у густом склопу 4×2 м, као и материјална средства за набавку вегетативних подлога за интензивирање производње кајсије. До сада су се најчешће користиле генеративне подлоге, и то углавном сејанци џанарике (Prunus cerasifera L.). Међутим, она није најбоље решење за кајсију, јер су воћке, калемљене на њој, бујне, у јесен касније завршавају вегетацију, а у пролеће раније почиње кретање сокова и зато врло често страдају од мразева. Осим тога, кајсија на џанарики доста страда од апоплексије и плодови су прилично ситни.
Ови недостаци се у последње време веома успешно отклањају посредницима, тј. неким сортама шљива као што су пожегача, стенлеј, чачанска лепотица, крупна зелена ренклода, црни трн и другим. Истраживања Ђурића и Кесеровића (1994) показала су да различите сорте дају различите резултате на појединим посредницима. Прво се на џанарики при земљи калеме наведене сорте шљива, а онда се на 100 до 120 цм од земље калеме сорте кајсије. Ово је сада у неким расадницима најчешћи начин производње садница кајсије, познат као калемљење на високо или у круни.
Белошљива најбоља подлога, СК-1 најбоља селекција
Према досадашњим истраживањима, као најбоља генеративна подлога за кајсију се показала белошљива, посебно за песковита земљишта. За производњу сејанаца је најбоље користити семе са типова белошљиве који имају крупне плодове, код којих се месо лако одваја од коштице и који сазревају крајем јула. Кајсија, калемљена на овој подлози, далеко мање страда од апоплексије, обилније рађа, а плодови су крупнији и квалитетнији него на осталим подлогама. Посебно су добри за топлије крајеве и сувља земљишта. У последње време чине се покушаји да се црни трн искористи као посредник за производњу садница кајсије за густе засаде. Од вегетативних подлога за калемљење кајсије долазе у обзир изданци белошљиве и новија серија вегетативних подлога Mirabolana 29 C, Mirabolana B, Tetra Piksi (Piksy), Isthara, Mr.S 2/5, Penta, Rubira, Franco и др.
На основу наших истраживања, за подизање густих засада кајсије као добре подлоге показале су се Isthara и Torinel. На подлози Isthara кајсије се могу подизати на растојању 4 до 4,5 x 1,5 до 1,7 метара, а на подлози Torinel 4-4,5 x 1,20 – 1,5. М. И виноградска бресква се показала као добра подлога, поготову на плоднијим земљиштима и на растојању 5×2 метра даје јако добре резултате у погледу родности и квалитета плодова. Воћке на овим подлогама нису превише бујне и све важније помотехничке мере могу се радити са земље (проређивање, резидба, берба итд.)
До скоро су у Србији биле водеће сорте мађарска најбоља и кечкеметска ружа. Убудуће предлажемо следеће сорте различитог времена сазревања, од најранијих до најкаснијих, које су се добро показале у производњи (аурора, буда, цегледи бибор, новосадска родна, НС.4, НС-6, новосадска касноцветна сл. 6, роксана, СК-1 и СК-3). На основу наших испитивања у последње три године као најотпорније на ниске температуре и пролећне мразеве су се показале НС-6, роксана и селекција СК-1. Посебно бих издвојио селекцију СК-1 која, поред отпорности, има одличан квалитет плодова за свежу употребу и за прераду, рађа сваке године, а гране се не ломе под теретом рода и врх коштице се не ломи.
Домаће и отпорне сорте и – летња резидба
Ниске зимске температуре посебно погађају кајсију која је мање толерантна на ниске температуре. Уобичајено је да се рани пролећни мразеви јављају између 4. и 10. априла, када се кајсија налази у фази цветања или прецветавања.
Једине успешне противмере јесу гајење отпорних сорти и избегавање гајења у локалитетима с учесталим ниским зимским температурама. Гајење кајсије у Војводини, у равници и на Фрушкој гори, пример је да се у годинама измрзавања значајне штете догађају на надморским висинама испод 170 м. Предност треба дати сортама које су створене у нашим агроеколошким условима, или се већ ту дуже време гаје, јер су се већ адаптирале на такве услове. Веома је важно да воћке уђу добро припремљене у период зимског мировања, јер у том случају боље подносе ниске зимске температуре.
Рани пролећни мразеви у Србији проузрокују велике штете код ове воћне врсте. Једна од мера заштите је и систем противмразних распрскивача за заштиту од пролећних мразева, који све више произвођача кајсије у Војводини инсталира у воћњак.
Једна од новијих помотехничких мера код кајсије је летња резидба, којом се подстиче развијање превремених гранчица које цветају касније у односу на остале родне гранчице. На тај начин се продужава цветање и смањује опасност од раних пролећних мразева. Изводи се у другој ил трећој декади јула, што зависи од кретања вегетације у тој години, климатских прилика, сорте и подлоге. Овом резидбом обавља се прекраћивање избилих младара за 1/3 или 1/2. На тако прекраћеним младарима са стране избије неколико мешовитих превремених младара. Летњом резидбом добија се већи број цветних пупољака у круни, њихова већа отпорност на ниске температуре у току зиме и одлагање фенофазе цветања за 3 до 7 дана. На стаблима где је урађена оваква резидба, интервал цветања је знатно дужи, тако да се ризик од измрзавања свих цветова смањује. Младари који су нескраћени, развијају се у дужину и на њима се формира знатно мањи број цветних пупољака, нешто већи број на другој зони мешовите родне гранчице.
Наводњавање за веће приносе, противградне мреже за мање штете
Када се анализирају критичне тачке у технологији производње воћа, осим великих штета које настају од позних пролећних мразева, све већи је и данак граду. Град наноси огромне штете воћњацима уопште, па и плантажама кајсије и зацело је ограничавајући фактор за воћарску производњу. Град директно оштећује плодове, младаре, листове и гране. Осим директне штете, наноси и индиректне штете. Због оштећења листова и грана долази до слабијег формирања родних пупољака за следећу годину, што утиче на смањење родности. Повреде на кори изазивају појаву гљивичних и бактериозних болести. Повреде од града су посебно опасне код ове воћне врсте, где долази до слабог зарашћивања грана, касније до појаве смолоточине и до преношења некрозе на само дрво и на крају долази до сушења грана и целог стабла.
У последњих неколико година долази до наглих промена температура у зимском периоду, што није био случај у ранијем периоду. Зиме су у појединим периодима благе (у трећој декади јануара долази до благог отопљавања), а након тога долази до појава касних ниских зимских температура. Овакво варирање температуре доводи до одвајања коре од дрвета када се користи као интерподлога шљива. Осим тога, овакве временске прилике погодују појави болести с којима нисмо имали проблема до пре неколико година, као што су псеудомонас (Pseudomonas syringae Van Hall) и цитоспора (Citospora vincta Sacc). Једна од мера заштите је прскање бакром у јесен и пролеће, и тамо где постоји могућност кречење дебла и рамених грана.
И недостатак влаге је један од значајних фактора у гајењу кајсије. Кајсија је воћна врста која има висок транспирациони коефицијент и за њену дуговечност обавезно је наводњавање.
Што се тиче цена кајсије, бележимо да се доста разликују од године до године, али зависе и од времена сазревања и квалитета. Наводимо пример из ове године, где се ДМ-1 продавала по просечној цени од 80 до 85 динара у Доњем Матејевцу, а у Гроцкој од 30 до 35 динара, а један од разлога ниже цене биле су и штете од града. Цена кајсије у 2021. години због измрзавање била је за свежу употребу од 80 до 90 динара, а за ракију од 60 до 70 динара.
Из претходних навода видимо да на смањење приноса и квалитета кајсије утичу следећи фактори: ниске зимске температуре, касни пролећни мразеви, град, нагле промене температура у зимском периоду, напад болести и штеточина, високе летње температуре, недостатак падавина и појава површинских вода
Мере за унапређење производње
Унапређење производње кајсије требало би тражити у подизању засада кајсије у одговарајућим агроеколошким условима, коришћењу безвирусног, сертификованог садног материјала, комбиновању сорти у засадима (најмање 4 и моја је препорука – сорте Буда, СК-1, НС-4, НС-6 и Роксана), као и у интензивирању технологије гајења која подразумева обавезну примену наводњавања – фертиригација, интензивније ђубрење -поготову калијумом, повећање броја биљака по хектару, обавезно постављање противградних мрежа, увођење зелене резидбе и постављање антифрост система ради заштите од раних пролећних мразева.
Ракију од кајсије требало би да заштитимо, стандардизујемо технологију производње и она би могла да постане бренд Србије.
Користи и од плода, и од језгра
Кајсија је десертно воће које има широку могућност коришћења, како свежих, тако и прерађених плодова. Осим плода, и језгро је интересантно за коришћење. Нарочито је интересантно језгро са слатким укусом, јер је богато уљем, беланчевинама, шећерима и минералним материјама. Индустријска прерада кајсије подразумева и ширу прераду до висококвалитетних компота, врло цењене робне групе на светском тржишту. Одговарајући квалитет у првом реду зависи од сорте, али и од технологије гајења. Сорте кајсије, намењене за производњу компота, морају да обезбеде ширу динамику приспећа (прераде) и плодова средње, уједначене крупноће с чврстом конзистенцијом (мезокарпом) у оптималној фази технолошке зрелости. Осим тога, пожељне су сорте с већом сувом материјом, повољним односом шећера и киселине (добар укус), наглашеном аромом и уједначеном жутом бојом.
