Постављање противградне мреже је знатна инвестиција, али се током дуготрајне употребе исплати ако се узме у обзир висина штета коју град може да направи.
Метеоролошка статистика показује да у нашим условима град све чешће пада. Глобалне климатске промене иду у прилог прогнозама да ће се тај тренд наставити. Градобитни период најчешће траје од априла до краја септембра, а најизраженији је у топлијим летњим месецима, односно између маја и августа. Штете у великој мери зависе од времена када је пао, интензитета и трајања падања и његове крупноће.
Учесталост појаве града може бити ограничавајући фактор и за воћарску производњу. Оштећена стабла слабије формирају родне пупољаке за следећу годину, што доводи до смањења приноса. Повећана је и њихова осетљивост на болести и штеточине и умањена отпорност на мразеве, нарочито на оне позне.
У подручјима где се град јавља веома често, најсигурнија мера одбране је постављање противградних мрежа. Иако је знатна инвестиција, током дуготрајне употребе се исплати ако се узме у обзир висина штета које град може да направи.
Данас је технологија њихове израде толико одмакла да се праве и фотоселективне мреже разних боја које пропуштају различите делове сунчевог спектра, утичући тако на различит степен засењености (4-20 процената). Поједине обојене противградне мреже могу да одложе време бербе и допринесу јачој или слабијој обојености плода. Сматра се да су најдуготрајније мреже црне боје, док обојене имају мању дуговечност.
Мрежа у воћњацима има вишеструку улогу. Поред тога што штити воћке од града, корисна је и за благо ублажавање температурних екстрема. У засаду она прави засену, па се избегава појава ожеготина на плодовима и листовима када у току лета дође до екстремно високих температура. Значајна је и у условима ниских температура, јер ће оне испод мреже бити за око три степена више. У комбинацији са заштитом од инсеката или заштитом од кише знатно утиче на одрживост производње у градобитним регионима, иако им је цена импозантна (15.000-40.000 евра по хектару).
С обзиром на велика улагања, треба настојати да се бира квалитетан материал. Степен заштите зависи и од величине отвора. Мрежа је отпорнија, ефикаснија и дуготрајнија што су отвори мањи, а нити дебље, односно величина отвора треба да буде таква да ни најситнија зрна града не могу да прођу кроз њих. Пажња се обраћа и на гаранцију коју произвођач даје. Стубови могу бити бетонски, метални и дрвени и сваки од њих има своје и предности и мане. Приликом монтирања противградног система треба водити рачуна да све жице и сајле буду добро затегнуте и причвршћене, а после сваке веће непогоде важно је проверити да ли је дошло до њиховог померања. На местима на којима се јавља највеће оптерећење, а то су ивице и средина мреже на којима је у додиру са сајлама и копчама, постављају се посебна ојачања.
Такође, после престанка непогоде град који се задржао на мрежи треба благовремено избацити јер је оптерећује, што може да умањи њену дуготрајност. Ову скупу инвестицију ваља редовно одржавати, односно приликом редовне обраде земљишта у воћњаку водити рачуна да се не оштетестубови, анкери, затезачи итд.
После појаве града треба брзо реаговати. Неопходно је у року од 24 часа обавити прскања фунгицидима (препарати на бази беномила, каптана, манкозеба и др.), а онда и фолијарне третмане препаратима који стимулишу зарашћивање рана и погодују одржавању и развоју биљне масе у стресним ситуацијама, односно препаратима на бази амино и хуминских киселина, витамина (тзв. физиолошки биостимулатори). На тај начин се стимулише обнова лисне површине у засадима оптерећеним родом. Уколико је процењена количина оштећених младара већа од 50 процената – наредних дана биљке ће зауставити раст и развој рода, док је при мањим оштећењима заустављање пораста биљних органа ограничено на период од две недеље.
Каренца фунгицида је различита, и њих треба применити одвојено од фолијарних третмана биостимулаторима. Третирање аминокиселинским препаратима треба поновити два до три пута, с временским размацима од 10-15 дана.
Такође, неопходно је одстранити оштећене гране и делове круне, и резидбом прекратити делимично оштећене гранчице, чиме се форсира обнова оштећеног биљног склопа.
На оштећења од града посебно су осетљиве врсте са великом лисном површином. Резидбом оштећене круне и интензивнијом прихраном азотним ђубривима, као и максималном агротехником до краја вегетације код ових воћака могуће је потенцирати обнову лисне површине и биљног склопа из нових прираста, изниклих из суочица и заперака, чији развој има предност над преосталим родом. Ово је случај у ситуацији када су ластари мали (до пет центиметара дужине) па их град лако уништи. Уколико град падне у фенофази цветања воћака, најважнији физиолошки процеси (цветање и заметање плодова) биће поремећени поред свих осталих непогодности, чиме се доводи у питање род у текућој, али и следећој години.
С. Малиновић
Добро јутро број 541 – Мај 2017.
