Љубав према пчелама Ратко Ђорђевић из Камендола осећа откад зна за себе. Као дете често је запиткиваo пчеларе о животу и значају ових инсеката за човека и биљке. Још тада је сазнао за многе њихове благодети. Данас, стечена сазнања допуњава и усавршава и, како каже, одабрао је воћарство и пчеларство, јер једно без другог не могу. Као будући дипломирани инжењер воћарства и виноградарства, настоји да на свом имању теорију квалитетно преточи у праксу.
Воћњак његове породице простире се на шест хектара. Доминирају јабука, бресква и нектарина. Њихови стални становници су пчеле, јер за будућег инжењера био је изазов применити стечено знање након положеног испита из пчеларства на факултету.
Важност редоследа цветања
У нашим условима најраније цвета лешник (јануар-фебруар), а потом дрен, бадем, јапанска шљива, џанарика, кајсија, црни трн, рибизла, бресква, трешња, вишња, домаћа шљива, крушка, јабука, јагода, орах, малина, огрозд, дуња, купина, боровница… Цветање је различито и унутар једне врсте воћак,а на основу чега се сорте групишу у раноцветне, средње раноцветне, средње позноцветне и позноцветне. Познавање ове поделе важно је нарочито код јабучастих воћних врста, јер разлика у времену цветања између рано- и позноцветних сорти јабуке може да буде осам до десет, а код крушке девет до четрнаест дана. Сорте, које се према времену цветања сврставају у исту или суседну групу, могу да послуже као међусобни опрашивачи ако су обезбеђени и остали услови, док оне чије цветање није у приближно исто време, не би требало да се комбинују.
Кошнице остају док траје цветање
– Када се у расцветалом воћњаку чује зујање пчела, сваки воћар може да се нада добром роду – објашњава Ђорђевић.- Летећи с цвета на цвет и скупљајући нектар и полен, оне пружају сигурност произвођачу – опрашују цветове, стварају услове за оплодњу и добар принос воћака. Пчеле су најбољи опрашивачи и производња воћа на мом имању је данас без њиховог присуства једноставно незамислива. Не само да доприносе повећању приноса, а то није био наш главни циљ, него и значајно побољшавају квалитет плодова. Управо овде пчеле имају главну улогу. По струци сам воћар, а уживам у пчеларењу. Драго ми је да целокупну ситуацију могу да видим из оба угла.
По правилу, кошнице са пчелама уносе се у воћњак на самом почетку цветања, односно, када је отворено око 10 одсто цветова. Ратко сматра да је сигурније да се то уради нешто раније, пре свега због све чешћих неповољних временских услова у време опрашивања.
– Код коштичавог воћа постоје знатно већи изазови када је у питању опрашивање – објашњава наш саговорник. – Дешавало се да бресква у дану практично започне и заврши цветање. Ту је улога пчела јако важна, да се за што краће време период обави квалитетно опрашивање и тиме осигура добар род. Фенофаза цветања код јабучастог воћа траје нешто дуже, чак и до 25 дана. Тим је и продужен период током којег је потребно да се цветови опраше.
Кошнице остају у засаду докле год траје цветање, како би се постигла што боља ефективност. Колико ће их бити по хектару, зависи од гајене врсте. У засадима јабуке и брескве наш саговорник препоручује 3 до 5 пчелињих друштава по хектару. Код крушке и вишње потребан је већи број, због специфичних услова опрашивања, а он се креће и до 10 друштава по хектару.
