Насловна АРХИВА НА ЊИВИ НЕМАЊЕ МИРИЛОВА У БАЧКОМ ГРАДИШТУ: Леблебија се вратила на велика...

НА ЊИВИ НЕМАЊЕ МИРИЛОВА У БАЧКОМ ГРАДИШТУ: Леблебија се вратила на велика врата

336
Фото: Pixabay

– Због обиља хранљивих материја, употребљава се као замена за месо, од ње се припремају укусно вариво, хумус, пржи се, а производи се и брашно и тестенина – каже Мирилов.- Висок проценат биљних влакана утиче на снижавање холестерола. Подстиче активност мишића, нерава, кардиоваскуларног система и побољшава квалитет костију. – Преткултуре су детелина, пшеница и друге окопавине, а услови и начин гајења исти су као код соје.

Леблебија се некада спорадично гајила и код нас, али се већ дуго не може видети у војвођанским баштама. На тржишту је донедавно била доступна само увозна. С обзиром на то да људи све већу пажњу посвећују здравој исхрани, Немања Мирилов, економиста по образовању а заљубљеник у биљке и успешни ратар из Бачког Градишта, трагајући за новинама, открио је и ову биљку. С обзиром на могућност разноврсне употребе, очекује да ће у будућности она бити изузетно тражена.

Иако леблебија (Cicer arietinum), наут, цеци, сланутак или слани пасуљ, како је називају у различитим крајевима, има велики број хранљивих материја значајних за здравље човека, мало је познато како се производи. Немања је о овој биљци највише података нашао на интернету. Закључио је да може да се гаји и код нас и пре три године започео производњу. Засејао је једно јутро и резултати су били више него задовољавајући. Сваког пролећа окупљао је и друге младе произвођаче и њихове њиве сада заузимају 20 хектара.

Почео без предзнања, али и без конкуренције

– Прве године семе сам поручио из Русије, а следећих пролећа посејали смо оно из сопствене производње – прича овај ратар. – Заинтересовао сам се за ову биљку баш зато што је овде нико не узгаја. Тржиште је велико, нема конкуренције, па сам, као економиста, направио добар маркетинг и сопствени бренд. Преткултуре су детелина, пшеница и друге окопавине, као код соје, и са те површине сам већ првог лета добио две тоне квалитетног зрна.

Како је у свом селу, а и шире, једини произвођач, није имао са киме да размењује искуства. На интернету је сазнао да су услови и начин гајења исти као код соје. Семе је посејао на међуредно растојање од 70 центиметара, а у реду размак између биљака био је 5 до 10 центиметара. Оптималан рок за сетву је између 15. априла и 1. маја, а усев се скида око 20. августа.

– Пошто смо желели потпуно природан производ, било је потребно доста физичког рада – каже Немања. – Семе смо третирали бактеријама које убрзавају ницање, а биљке четири пута окопавали да бисмо разбили покорицу и уништили коров. Иако код нас још увек нема ни болести ни штеточина које је угрожавају, ипак смо је штитили раствором коприве.

Природни лек за анемију

Иначе, леблебија је нискокалорична намирница и садржи комплекс витамина Б и витамин Ц. Богата је магнезијумом, калцијумом, фосфором, гвожђем, фолном киселином, бакром и протеинима. Према неким истраживањима, садржи два пута више гвожђа од меса и сматра се природним леком против анемије. Позитивна дејства на човеково здравље огледају се у томе што благотворно делује на варење и ублажава проблеме са дигестивним трактом.

Због високог процента биљних влакана, утиче на снижавање холестерола. Подстиче активност мишића, нерава, кардиоваскуларног система и побољшава квалитет костију. Једино није препоручљиво да се у исхрани користе младе махуне јер садрже много оксалне и јабучне киселине.

Семе леблебије припрема се на различите начине. Може да се користи као вариво, а укусно је и када се остави у води да проклија. Неизоставан је састојак све популарнијег хумуса. Битно је да се конзумира у малим количинама. За оне који нису пробали, укус леблебије сличан је печеном кестену. Веома је добра замена за месо, и у исхрани је највише користе вегетаријанци и вегани. У „потрошаче“ леблебије, осим њих, убрајају се и конзументи органске и здраве хране.

Фото: Pixabay

 Безглутенско брашно „бесан“

Планови за будућност овог младог пољопривредника везани су за потпуну сертификацију ове производње, али и брашна и тестенина од леблебије.

– Планирамо да у наредном периоду проширимо асортиман производа од леблебије – истиче наш саговорник. – Уз сертификовану леблебију и брашно од ње, започели смо производњу тестенине, јединствене на тржишту Србије, али и земаља региона, а ове јесени појавили су се и крекери.

Брашно од леблебије, које се назива „бесан“, у овом домаћинству производи се већ две године. То је високопротеинско безглутенско брашно. Производе га млевењем сировог семена леблебије на воденичком млинском камену, на природан и традиционалан начин. Камен за један сат може да произведе 10 килограма брашна, дакле – нема загревања и деградације корисних састојака. Предности овог брашна у односу на друга су већи проценат влакана без глутена, 12,5 грама на сваку шољу куваних леблебија, и много протеина.

– Настојим да затворим циклус производње ове мало раширене биљке код нас – да производим семе, брашно и тестенину, али и да осигурам тржиште за сва производе – чули смо на крају разговора од овог младог предузимљивог произвођача.

Укусни и хранљиви залогаји

Осим семена, брашна и тестенине, у домаћинству Мирилових припремају се и разна јела по рецептима овог домаћина. Ево неких:

Хумус: Потребно је једна шоља „бесан“ брашна, трећина шоље пасте од сусама, половина шоље сока од лимуна, два истуцана чена белог лука, три шоље воде, једна кашика маслиновог уља и соли по укусу. У посуду се улије вода, дода брашно и стави на ринглу да прокључа. За време кувања скида се пена. Када прокључа, ваља смањити температуру и оставити да се на тихој ватри кува још 90 минута. Узети пет кашика воде у којој су се кувале леблебије или брашно, а остало, када се слегне, процедити. Затим све састојке сјединити и фино самлети у блендеру.

То је основни рецепт. „Бесан“ може да замени и кувана леблебија. По жељи, у хумус се могу додати и печене измиксане црвена паприка, цвекла, бундева, мариниране маслине… Могућности су велике, а све зависи од маште домаћице.

Фарината: У брашно „бесан“ улити воде, додати мало маслиновог уља, посолити и умутити тесто ређе него за палачинке. У смесу ставити гранчицу рузмарина и оставити да одстоји сат-два. Пре печења извадити рузмарин (неко га уситни и врати у смесу), излити танко у науљену тепсију и пећи. Готово се поспе бибером и сече.

Хлеб „рути“ (називају га и индијски): Једна шоља брашна „бесан“, једна и по шоља црног брашна, једна шоља хладне воде, маслиново уље, ко жели – два чена уситњеног белог лука, и сушени першун. Умесити тесто, а ако се лепи за руке додати још мало црног брашна, и одложити у фрижидер да одстоји до пола сата. Затим од теста правити лоптице, сваку оклагијом истањити на величину од 15 цм, намазати маслиновим уљем, преклопити на пола и поступак поновити. На науљен тигањ ставити „рути“ и пећи док не порумени. Одгоре га премазати маслиновим уљем са уситњеним белим луком и першуном. Хлепчиће окренути и пећи и са друге стране. Готове ставити у посуду са поклопцем да што дуже остану свежи.

Овај хлеб се не једе свакодневно, само понекад, на пример једном у десетак дана. Служи се топао, а може да замени један оброк.

С. Мујановић

Добро јутро број 560 – Децембар 2018.