Постоје два начина размножавања воћака: генеративно (семеном) и вегетативно (појединим деловима воћака). Размножавање воћака семеном се ретко користи, осим у случају производње генеративних подлога и стварању нових сорти путем хибридизације. Овај начин размножавања се не користи, јер воћке, произведене из семена, представљају хибриде који су различити по особинама, касније пророде и углавном дају лошији квалитет плодова. Зато се данас примењује искључиво вегетативно размножавање воћака.
Пише: Проф. др Зоран Кесеровић
Њиме се производе саднице и воћке из појединих вегетативних делова воћака. Код јабучастих, коштичавих и језграстих воћних врста најчешће се примењују следећи начини вегетативног размножавања: нагртањем, резницама, изданцима и најраспрострањенијим начином – калемљењем.
Нагртање, изданци, сједињавање племке и подлоге
Размножавање нагртањем обично се примењује код производње подлога за јабуку, крушку и дуњу, а нешто ређе за вишњу, трешњу и шљиву. То се обично ради у матичњаку за производњу вегетативних подлога, где се формира жбун с младицама које се нагртањем ожиљавају. Овакве младице користе се касније за калемљење очењем, на спавајући пупољак или спајањем.
Изданцима се најчешће размножава шљива, вишња, малина, леска, а ређе дуња. Код нас се најчешће малина и облачинска вишња размножавају изданцима, а код осталих воћних врста се то избегава, јер се изданцима лако преносе вирозе. Изданци настају из адвентивних пупољака кореновог врата и жила.
Размножавање калемљењем један је од најраспрострањенијих начина размножавања, помоћу кога се веома брзо може произвести велики број квалитетних садница. То је један од најважнијих начина размножавања, сједињавањем подлоге и племке. Често се указује потреба за калемљењем, и зато ћемо изнети укратко најважније моменте овог начина размножавања. Да би калемљење било успешно, потребно је да се испуне следећи услови: да постоји подударност између племке и подлоге, да се камбијум између племке и подлоге што више подудара, односно, да што више дође кора на кору, да је калемљење обављено у одговарајућем временском периоду и да је племка у одговарајућем физиолошком стању.
Правилан додир и избор калем – гранчица
Подударност између подлоге и племке веома је битна, јер од ње зависи нормално срастање спојног места и развиће калема. Ова подударност је редовна између племке и подлоге исте воћне врсте, али постоји подударност између подлоге и племке различитих воћних врста (брескве и бадема, крушке и дуње, итд). Између подлоге и племке потребно је да се створи правилан додир, тј. битно је да се камбијуми подлоге и племке поклопе бар на једној страни, како би се калем примио. Исто тако, треба водити рачуна o томе да између подлоге и племке не уђе вода, јер ће она онемогућити пријем калемова.
Постоји неколико начина калемљења воћака, од којих се највише примењују очење на спавајући и будни пупољак, просто и енглеско спајање, спајање са стране, и приликом прекалемивања се користи калемљење под кору, на исечак, и ређе, у процеп. Начин калемљења најчешће зависи од дебљине подлоге. Пре самог калемљења, без обзира на то како се оно врши, треба припремити калем-гранчице. Правило је да се калем-гранчице узимају са здравих, уматичених воћних стабала. Међутим, наши произвођачи садног материјала често узимају калем-гранчице из производних засада, што је јако опасно јер се често помешају сорте.
Ако се оне узимају из производних засада, а по правилу не би требало, онда се скидају са стабала која су виталнија и роднија. Приликом бирања калем-гранчица, треба бирати нормално зреле, а то су обично оне које се налазе на периферији круне. Вршни и основни део калем-гранчице не треба користити за калемљење јер је вршни део недовољно одрвенео, а базални нема добре пупољке па ће и пријем бити слаб. Код коштичавих воћних врста треба узимати што дуже калем-гранчице, јер оне садрже више вегетативних пупољака. Код трешње не ваља узимати пупољке у основи младара, јер су они родни. Такође, код неких јабука и крушака које образују родне постране пупољке, треба бирати дуже младаре.
Пупољци морају да буду свежи
Очење је један од најпогоднијих начина за размножавање воћака. По времену када се изводи, постоји калемљење у јуну на будни (терајући) пупољак и у августу и септембру на спавајући пупољак. При јунском калемљењу пупољак креће чим се прими, због чега се ово очење зове на терајући пупољак, док при очењу у августу и септембру пупољак срасте с подлогом, остаје у спавајућем стању до следећег пролећа, због чега је ово очење названо на спавајући пупољак.
За калемљење на спавајући пупољак калем-гранчице треба скидати непосредно пред калемљење. С њих одмах треба скинути лишће и оставити једну трећину лисне дршке уколико се ради калемљење под кору у «Т», а ако се ради калемљење „чипом“, онда се скидају и лисне дршке, што је далеко лакши начин припреме калем-гранчица. Овакве младаре треба слагати у снопове, замотати у влажне крпе, ставити у полиетиленске кесе, завезати и чувати на прохладном месту до момента калемљења, али не дуже од 2 до 3 дана. Битно је да пупољци приликом калемљења буду свежи, јер од тога ће у пуној мери зависити успех калемљења.
Калемљење на спавајући пупољак
Ово је некада био један од најраспрострањенијих начина калемљења. Још увек се примењује, али је све чешће калемљење «чипом». Калемљење на спавајући пупољак се обавља од средине јула до средине, па и краја септембра, што зависи од воћне врсте. Редослед калемљења требало би да буде следећи: крушка на крушку, кајсија и шљива на домаће сорте шљива, јабука на вегетативне подлоге, јабука на јабуку, крушка, дуња и мушмула на дуњу, кајсија на кајсију, бресква на брескву, вишња и трешња на трешњу, шљива на џанарику и на крају трешња и вишња на магриви. Код нас се најчешће примењује очење у облику слова “Т”, а једино се у Бугарској, у топлијим рејонима, код ораха примењује калемљење на прозор. Редослед калемљења се мора испоштовати, јер у противном долази до слабијег пријема садница.
Сама техника калемљења “Т” се изводи на следећи начин. Прво треба припремити подлоге за калемљење. Оне се очисте од бочних гранчица и лишћа до висине 15 до 25 цм. Код коштичавих се то ради раније, а код јабучастих врста непосредно пред калемљење. Уколико није било падавина, на 10 до 15 дана пред калемљење, треба извршити једно заливање, да би се кора боље одвајала од дрвета. На очишћеном делу подлоге, 10 до 15 цм од земље, направи се уздужни пресек око 3 цм и попречни око 1 цм у виду слова “Т”. Другом страном ножа се одвоји кора од дрвета. У леву руку се узме калем-гранчица, врхом окренутим ка телу, оштрим ножем се на 1,5 цм испод основе пупољка засече и полако скида пупољак с кором и једним тањим слојем дрвета до 1 цм изнад пупољка. Скинути пупољак се држи за петељку и брзо увлачи под кору. Уколико је дужина коре већа и не улази у направљени пресек на подлози, онда се вишак коре одсече, да би пупољак добро налегао на дрво. Стављени пупољак се увеже 1 цм изнад и око 2 цм испод пупољка, најчешће специјалним гумицама за ту намену, а може и рафијом или најлонским пантљикама. Након 10 до 15 дана може се установити да ли је калемљење успело. Ако део лисне дршке при додиру прстом лако отпада, онда је знак да је пупољак примљен, а ако је сасушена, жилава и тешко се одваја од пупољка, значи да се пупољак није примио. Ако пупољак није примљен, треба поновити калемљење. Наредне године на пролеће се окалемљене подлоге скраћују изнад окалемљеног пупољка.
Техника везивања калема специјалном гумицом за ту намену: гумица се прво постави изнад пупољка, омота два до три пута, а затим се прелази гумицом испод пупољка где се са доње стране пупољка омота неколико пута, а затим се последњи омотани круг повуче ка себи, врх гумице провуче испод круга и завеже.
Скупе калемарске грешке
Од краја јула, током читавог августа, све до средине септембра, обавља се најчешћи начин калемљења – на спавајући пупољак. Зато је право време да укажем на могуће калемарске грешке и пропусте које ваља избећи. У току досадашњег искуства, стеченог за преко 35 година рада у воћарству, био сам сведок многих пропуста и грешака које су направљене у току калемљења и где су штете биле јако велике. Имао сам прилику да видим крушку калемљену на подлогу јабуке ММ-106, да се каснило с калемљењем сорти јабуке на подлози М-9 (калемљење рађено после 10. септембра), да су коришћене предебеле калем-гранчице шљиве за јако танке подлоге произведене у семништу, где је одрађено и касно калемљење после 10. септембра, и од 250.000 подлога пријем је био 10 до 15 одсто.
