На конференцији AGRO BELGRADE 2021. учествовала је и директорка Управе за Аграрна плаћања, Биљана Петровић, која је том приликом истакла да се сви подстицаји исплаћују преко Управе за Аграрна плаћања, где у току године стигне велики број захтева, које треба обрадити и исплатити пољоприврдницима.
– У 2020. години исплатили смо 11 милијарди динара, што је био највећи износ постицаја који је исплаћен у последних неколико година, то су подстицаји за инвестицију, улагање у механизацију, опрему, изградњу. Настављамо да радимо и даље, ново је да имамо Светску банку, озбиљан пројекат, на коме се дуго радило, и очекујемо добре резултате, истакла је Петровићева и додала да се наставља и субвенционисање каматних стопа, што је сарадња са банкама. Пољопривредници са нижом каматном стопом могу да набаве механизацију, како би од Министарства пољопривреде добили 50 до 65 одсто новца, у зависности на којој територији раде. Прошле године, у сарадњи са банакама, 17 милијарди динара кредита је исплаћено као подршка пољопривреди. Од тога је 82 одсто улагања било у такозвану ликвидност. На тај начин смо помогли пољопривредницима да се недостатак живог новца у одређеним моментима надокнади кредитима које смо субвенционисали, каматна стопа је била 1 одсто у динарима, са роком отплате до 36 месеци, тако да смо ту одговорили на њихове потребе.
Према речима Петровићеве, Управа за аграрна плаћања има јак тим у целом овом пројекту. Показало се да је пољопривредницима веома занимљиво код таквих подстицаја, да на основу профактуре траже одобрење пројекта. Нешто што је по прилично слично IPARD-у, с тим што не морају да улажу свој новац са неизвесношћу да ли ће добити подстицај, или не. С друге стране, тај део кредита који ће добити од пословне банке и проценат који ће уложити у започињање самог пројекта бива много мањи него иначе.
-Пољопривредници који први поднесу захтеве имају највећи приоритет за подстицај. Ми као Управа за аграрна плаћања имамо нека правила по којима се раде и обрађују захтеви. Оно што је јако битно нагласити свим пољопривредницима, јесте да онако како стижу захтеви тако се обрађују, по дану пристизања документације у Управу, с тим да је правило у протеклих неколико година показало да ипак највећи број захтева стиже на крају самог позива, последњи дан, па подносиоци онда имају утисак да дуго чекају, истакла је Биљана Петровић.
Извор: Домаћинска кућа
