Донирање хране у Србији није законски дефинисано, због чега годишње око 247.000 тона хране заврши као отпад, док око пола милиона људи нема за основне потребе, те је у оквиру “Сиве књиге” једна од препорука НАЛЕД-а Министарству пољопривреде да донесе правилник којим би се омогућило донирање хране након истека рока са ознаком “најбоље употребити до”, као и да се укине ПДВ на донирање хране
Директорка Центра за унапређење животне средине Ивана Јовчић сматра да би доношење правилника омогућило брже донирање хране којој је истекао рок, али која је безбедна за исхрану, као што су, слаткиши и грицкалице, а не млеко, месо и риба који имају ознаку “употребљиво до”. Међутим, додаје она, и када би се донео тај правилник, проблем и даље представља ПДВ од 20 одсто који трговци плаћају на донирање хране.
- Уколико трговци желе да донирају храну, они на њу морају да плате ПДВ као да су је продали, тако да се њима више исплати да ту храну баце, него да је донирају – рекла је Јовчић. Решење је, истиче Јовчић, усвајање Закона о управљању вишковима хране којим би се, пре свега, укинуо ПДВ на донирање хране, а затим, регулисало на који начин би произвођачи, дистрибутери, трговински ланци и угоститељски објекти донирали вишак хране.
Јовчић наводи да је пре пет година формирана Радна група која ради на припреми Нацрта закона о управљању вишковима хране, али нацрт још није донет. Према њеним речима, највише се преговара око укидања ПДВ-а, јер постоји бојазан да би укидање ПДВ-а на донирање хране довело до злоупотребе у смислу препродавања те хране.
У Србији храну могу да донирају произвођачи, дистрибутери и трговински ланци, али не и угоститељски објекти и грађани, јер та храна нема декларацију и нико не може да гарантује да је она бактериолошки исправна и безбедна за исхрану.
Јовчић каже да у Србији у просеку једно домаћинство годишње баци око 35 килограма хране, а укупно у нашој земљи се за годину дана баци око 247.000 тона. Међутим, ни у Евопи још не постоје системска решења за донацију хране, али је ЕУ издала препоруке како би земље могле да смање бацање хране, међутим, те препоруке нису обавезујуће. – Циљевима одрживог развоја УН планирано да се до 2030. бацање хране у свету смањи за 50 одсто.
Танјуг
