Насловна АРХИВА NASTAVITI ZAŠTITU VOĆAKA: Još nije prošla opasnost od bolesti i štetočina

NASTAVITI ZAŠTITU VOĆAKA: Još nije prošla opasnost od bolesti i štetočina

Сорте којима се ближи берба прскају се препаратима краће каренце, док се код касних користе и препарати системичног деловања

872
Фото: Freepik

Jabuka, kruška i dunja

Tokom ovog meseca, u zasadima jabučastog voća završava se period takozvanih primarnih infekcija koje ostvaruje fitopatogena gljiva Venturia inaequalis (prouzrokovač čađave krastavosti jabuke). U prethodnom periodu efikasnu zaštitu su pružali preparati sistemičnog delovanja, koji sada nisu neophodni. Ali, zaštita se mora nastaviti kontaktnim fungicidima preventivnog delovanja. Preporučuju se preparati na bazi kaptana (Merpan, Captan, Metod, Capi, Venturion i sl.) i mankozeba (Ditan, Mankogal, Prevent, Caiman i dr.).
Razvoj insekata i štete će sprečiti insekticidi Nurel, Konzul, kao i preparati iz grupe piretroida (Cipkord, Decis, Fastak, Karate i dr). Prskanja se ponavljaju svakih 10 do 15 dana. Preparati preporučeni za suzbijanje bolesti i štetočina jabuke se kombinuju, a količine, odnosno koncentracije su navedene na originalnom pakovanju.
Kruška se takođe štiti fungicidima preporučenim za zaštitu jabuke protiv čađave krastavosti preventivnog mehanizma delovanja koji će uspešno suzbiti i prouzrokovača pegavosti. Njima se dodaju insekticidi protiv kruškine buve (Psylla piri) – Kraft, Abastate, Vertigo, Akaristop, Crna mamba, Harpun, Laskar, Movento Armada i dr. Da bi se ovaj insekt uspešno uništio potrebno je poznavati ciklus njegovog razvoja, pratiti let imaga (odrasle buve), prisutnost i starost jaja i piljenje larvi. Većina fungicida preporučenih za suzbijanje kruškine buve ne mešaju se sa kaptanom, o čemu treba voditi računa.
Dunja se takođe štiti preventivnim fungicidima i insekticidima preporučenim za zaštitu jabuke.

KONTROLISATI BAKTERIOZNU PLAMENJAČU

Erwinia amylovora, prouzrokovač bakteriozne plamenjače (paleži) jabučastog voća, prisutna je u zasadima tokoim cele godine. Zaražava sve organe voćaka, a u ovom periodu otkrivaju je povijeni vrhovi zaraženih mladara, poznati kao „pastirski štap“. Vegetacijska zaštita se svodi na mehaničko odstranjivanje zaraženih mladara, a rez se pravi u zdravom tkivu, 10–15 centimetara dalje od granične linije između zdravog i bolesnog dela. Radi se po suvom vremenu, u kasnim popodnevnim satima, da bi se smanjilo curenje sokova. Ako je rez širok, premaže se pastom od bilo kog fungicida na bazi bakra, a alat, posle svakog reza, uroni se u rastvor 96-toprocentnog alkohola. Svi odrezani delovi se sakupe, iznesu iz voćnjaka i spale, a zasad redovno štiti odabranim preparatima.

Koštičave voćke

Pred početak zrenja (kada plodovi požute i počnu da menjaju boju) višnju bi valjalo zaštititi od trešnjine muve čije larve žive u plodu i crvljaju ga, čime znatno umanjuju njihov kvalitet i tržišnu vrednost. Mogu se koristiti Decis, Kestrel, Lamdex, Konfuzija, i sl., u skladu sa preporukama proizvođača, poštujući karencu preparata – vreme koje mora da prođe od prskanja do berbe da bi se preparat razgradio na neotrovne sastojke. Posle berbe, stabla višnje je potrebno tretirati fungicidima radi suzbijanja gljive Blumeriella jaapii, izazivača pegavosti lista, koja po vlažnom vremenu može izazvati defolijaciju i time onemogućiti normalan razvoj cvetnih pupoljaka za narednu vegetaciju. Mogu se koristiti Lentos 400, Feniks, Delan 700-NjG, Agrodin 65 WjP i sl. Trešnja se takođe posle berbe tretira ovim fungicidima zbog sprečavanja pojave iste bolesti.
Breskva je zbog ekstremno niskih temperatura tokom zime izmrzla na mnogim lokalitetima. Ipak, preostale plodove potrebno je zaštititi insekticidima kraće karence koji će suzbiti štetne insekte, prvenstveno smotavce. Njima se dodaju i fungicidi za zaštitu od gljive prouzrokovača truleži (Signum, Switch, Geox, Kubik extra i Dional). Podsećamo voćare da, zbog karence, preparate koje će koristiti u zaštiti, biraju prema sorti, odnosno vremenu berbe.
Šljiva se štiti od parazitnih gljiva koje izazivaju rđu i plamenjaču fungicidima (Mankogal, Merpan) i insekticidima koji suzbijaju šljivinog smotavca. Koriste se insekticidi registrovani za ovu voćnu vrstu, a to su najčešće isti koji se upotrebljavaju u zaštiti jabuke od smotavca ploda.

Jagodasto voće

Kupina se tokom cvetanja tretira samo jedanput fungicidom protiv prouzrokovača truleži ploda (Botrytis cinerea). Koriste se Sxitch, Teldor, Pehar, Signum, Linus, Timorex gold i slični. Zaštita jednim od ovih preparata se ponavlja i u precvetavanju.
Jagoda se posle berbe štiti preparatima na bazi bakra, radi suzbijanja pegavosti listova, a malina, takođe posle berbe, fungicidom Quadris, radi sprečavanja pojave sušenja izdanaka (Didimella applanata).

S. Mujanović

Dobro jutro broj 542 – Jun 2017.