Насловна АРХИВА НАВОДЊАВАЊЕ ВИНОГРАДА: У зависности од падавина, земљишта, сорте…

НАВОДЊАВАЊЕ ВИНОГРАДА: У зависности од падавина, земљишта, сорте…

4470
Foto: Pixabay

Приликом процене потребе за наводњавањем винове лозе у обзир се узимају климатски услови, земљиште, сорте и лозне подлоге, планирани принос…

Већина виноградарских рејона у нашој земљи углавном има довољно падавина, али је у неким годинама њихов распоред неправилан. Површине које се наводњавају углавном су мале и било би пожељно, сматрају стручњаци, да се овој агротехничкој мери посвети већа пажња.

Да би позитиван утицај ове мере дошао до изражаја морају се добро проучити и познавати клима, земљиште, сорта, подлога и други чиниоци који утичу на развој и плодоношење винове лозе. Не треба запоставити чињеницу да су и недостатак и вишак влаге у земљишту подједнако штетни. Ако се виноград сувише залива, нарушавају се физичке и хемијске особине земљишта, смањују принос и квалитет грожђа и вина. У таквим условима чокоти су осетљивији на болести, штеточине и ниске температуре, а нега је отежана. Пажња се обраћа и на квалитет воде. Није добро да потиче из бара у којима је, услед устајалости, дошло до распадања органске материје, нити из река загађених индустријским отпадом. Поремећаје у порасту, развоју и плодоношењу може изазвати вода која садржи превише сумпорних и хлорних једињења.

Потребе за наводњавањем

Од климатских услова највећа пажња се придаје количини падавина. Од значаја су и релативна влажност и температура ваздуха, али и ветар, јер од њих зависи колико ће се воде изгубити испаравањем. Сматра се да се винова лоза може успешно гајити ако је годишња сума падавина 600–800 милиметара. Међутим, у јужним крајевима, при лошем распореду падавина и на слабијим земљиштима може доћи до недостатка влаге и када су много веће количине падавина, док се у севернијим подручјима некада могу добити добри приноси и са 400 милиметара падавина годишње. Због тога је корисно и да се поред годишње, у обзир узима и количина падавина у току вегетације. То значи да је за добар род и квалитет грожђа пресудан распоред падавина по фенофазама.

У крајевима са високим дневним температурама током лета винова лоза скоро да нема користи од веома малих количина падавина и краткотрајних пљускова током дана, па чак када су они и у већим количинама, сем на веома пропусним земљиштима. Вода од краткотрајних пљускова за време топлих летњих дана незнатно се усвоји путем листова винове лозе, а са површине земљишта брзо испари, односно не доспе до корена који се налази у дубљим слојевима земље. Понекад се корист од оваквих пљускова своди само на повећање влажности ваздуха, краткротрајно смањење услова за транспирацију листова и испаравање воде из земљишта. Постоје мишљења да су све кише до пет милиметара неефективне падавине.

Дубоко проквашавање од падавина у току лета није често чак ни на врло пропусним земљиштима, какав је песак, пре свега због интензитета испаравања. Испаравање је појачано у условима високих дневних температура ваздуха и високих температура површинских слојева земље, поготову на земљиштима која се јако загревају као што су песковита, шљунковита и каменита. Тако се наводи да је проквашавање земљишта од падавина до 20 центиметара дубине без већег значаја за винову лозу, јер се тек од овог слоја пружају корени.

KОРИСТИ ОД ЗАЛИВАЊА

Користи од наводњавања винове лозе су бројне. Ова мера се одражава на раст и повећање бујности чокота, потом на родност и редово плодоношење, квалитет грожђа и вина, правилан ток фенофаза у вегетацији итд. У условима оптималне влажности земљишта винова лоза лакше усваја хранљиве материје. Ако се виноград правилно залива грожђе стоних сорти добија лепши изглед, обојеност и хармоничнији укус, лакше се транспортује и дуже чува, док винске сорте дају вино типично за сорту.
Бројна испитивања утицаја наводњавања на продуктивност чокота показала су повољно дејство ове мере у текућој, али и у наредним годинама. У години почетка наводњавања принос се повећава услед повољније оплодње и заметања већег броја бобица у гроздовима и повећања њихове крупноће. У следећим година, принос се повећава и због тога што је лоза имала довољно влаге током фазе формирања зачетака цвасти у пупољцима.

Типови земљишта различитог механичког састава међусобно се знатно разликују по способности задржавања воде, али и у погледу економисања њом у току потрошње. Врло пропусна као што су шљунковита, каменита, веома песковита и плитка земљишта због мањег водног капацитета обезбеђују виновој лози мање количне приступачне воде, па им она чешће недостаје. На овим земљиштима су чешће и веће штете од суше. На оним која имају повољне водно-физичке особине запажено је више пута да је у условима обилних зимских и ранопролећних падавина винова лоза добро напредовала чак и када је током лета било врло мало падавина.

Врсте и сорте винове лозе разликују се по интензитету транспирације, односно процесу одавања воде у облику водене паре у атмосферу преко надземних делова. У вези с тим оне се разликују и по утрошку воде. Према наводима стручњака, сорте без маља („афус-али“) транспиришу више од оних које имају маље, нарочито ако се оне налазе по целом наличју лиске. Такође, виногради високог стабла, развијених узгојних облика чокота, са бројним и дужим ластарима и великим приносима имају потребу за већом количином воде од класичних, приземног стабла и са мањим приносима.

Вода у правом тренутку

Потрошња воде од стране винове лозе од почетка вегетације стално расте и највећа је током интензивног пораста ластара и развоја зелених бобица, а затим се у следећој, односно фази сазревања грожђа, смањује. У зависности од сорте, фаза зелених бобица у нашим условима одвија се у најтоплијем делу вегетације – од друге половине или краја јуна па обично до почетка или краја августа. У том периоду најчешће има најмање падавина, губитак влаге испаравањем из земљишта и транспирацијом је врло интензиван, поготову што се на чокоту налази велика лисна површина. Такође, ластари и листови још увек расту, на ластарима се интензивно формирају и диференцирају окца. Све ово указије на оправданост и ефекат заливања у овој фази.

У односу на претходну, током фазе сазреваја грожђа винова лоза има мање потребе за водом. Ластари после почетка ове фенофазе обично нормално завршавају пораст у дужину, сазревају и одрвењавају, односно у њима се смањује количина воде. Такође, нормално се завршава и пораст остављених листова на чокоту, смањује се њихова транспирација јер су старији, нарочито доњих и средњих, па је у таквим условима мањи губитак воде. Већа влажност у овој фенофази није пожељна јер би се после нормалног престанка пораста ластара изазвао њихов поновни пораст, а затим би већи прилив воде у бобице довео и до смањења шећера у њима.

Када у току сазревања винова лозе има више влаге, као током кишовитих година, у грожђу се накупља мање шећера, оно касни са сазревањем и смањује му се способност транспорта и дужег чувања. Такође, од сувишне влаге бобице пуцају и у пукотине се насељавају штетни микроорганизми, односно грожђе трули.

Да би се наводњавањем постигао што већи ефекат, често се истиче значај последњег заливања у вегетацији. Према наводима појединих стручњака, то време треба означавати бројем дана до наступања пуне зрелости, а не према морфолошким и физиолошким променама на бобици – шарку, јер фаза сазревања грожђа у зависности од сорте траје 20 до 60 дана. На дужину интервала између последњег заливања и бербе грожђа утиче његова употребна вредност, односно намена, потом тип земљишта и температурни услови у фази сазревања. Тај интервал обично траје од 18 до 30 дана. На врло пропусним земљиштима и у топлим подручјима последње заливање може бити 18 до 20, а на осталим 25–30 дана пре бербе. У подручјима где често падају кише у време сазревања грожђа са заливањем у овој фази треба бити опрезан. У оваквим условима се оно или не препоручује или се оставља дужи интервал између последњег заливања и бербе грожђа.

Foto: Pixabay

Начини заливања

Виноград се може заливати из бразда које се отварају помоћу плуга између редова. На мањим растојањима прави се једна, а на већим две бразде дубок 15–25 и широк 30–40 центиметара. Кроз њих вода се пушта да лагано тече и понире у земљу. Брзина протицања воде браздом зависи од њихове дужине, нагиба терена, водопропустљивости земљишта, заливне норме итд. После додавања воде, чим се земљиште просуши бразде треба затворити да би се спречио губитак влаге испаравењем и омогућила редовна обрада земљишта у винограду. Код овог начина заливања само део земљишта је у директном контакту са водом тако да у мањој мери и ређе долази до нарушавања његове структуре и стварања покорице. Недостатак овог начина заливања је што се не може увек постићи равномерна подела воде дужином бразде. Наводњавање је често неравномерно, јер почетак реда увек прими веће количине воде од оног дела реда на којем се бразда завршава.

Наводњавање натапањем се примењује у крајевима где се виногради налазе на равним теренима, па вода може да се пусти са једног краја да натопи целу парцелу. Када земља упије воду растурају се банкови којима је парцела била ограђена, а површински слој земљишта обради.

Мишљења о примени вештачке кише као начина заливања винограда веома су различита. Наводе се и његове предности и недостаци. Углавном се препоручује на нагнутим теренима, јер не изазива ерозију и не захтева терасирање. Прихватљив је и за равна и песковита земљишта. Због економичног утрошка воде значајан је у крајевима у којима нема довољно падавина. Може се комбиновати са прихрањивањем лозе преко листова, а вода се може додавати дању и ноћу. За његову примену није неопходна посебна припрема и равнање земљишта, потребне су мање количине воде и може се изводити на великим површинама. Један од недостатака је то што вода долази у додир са листовима и грожђем, па у посебним условима, а нарочито приликом виших температура, могу настати ожеготине, што је неповољно за квалитет, посебно стоног грожђа. Повећава закоровљеност земљишта и осетљивост на болести. Када је ветровито време кишење је неуједначено, а понекад и неизводљиво

Винова лоза веома добро реагује на заливање системом кап по кап. Вода се пластичним цевима доводи у редове. Наспрам сваког чокота налазе се отвори или капаљке из којих излази вода, капље и натапа земљиште око њега. У односу на друге, код овог начина наводњавања су највеће уштеде у потрошњи воде.

С. Малиновић

Добро јутро број 543 – Јул 2017.