Паљење стрњике, односно жетвених остатака, у Србији је строго забрањено и квалификовано као кривично дело, али је и поред тога током 2019. године евидентирано готово 19.000 пожара на отвореном простору у којима су највише горели ниско растиње, шуме, воћњаци и ливаде, а 14 људи је страдало, упозорено је данас на прес конференцији поводом почетка кампање “Не пали стрњику”
Будући да спаљивање стрњике има дуготрајне штетне последице на земљиште и животну средину, претња је за општу и безбедност у саобраћају, па је Министарство за заштиту животне средине, у сарадњи са министарствима пољопривреде и унутрашњих послова, УНДП и Глобалним фондом за животну средину, покренуло кампању како би указали на негативне последице тог поступка, али и да би утицали на подизање свести људи.
Паљење стрњике је давнашња агротехничка мера којој пољопривредници прибегавају како би избегли непотребне трошкове, али уместо уштеда изазивају велику опасност.
Зато из Министарства за заштиту животне средине апелују на грађане да одговорно поступају са жетвеним остацима и да их не пале на отвореном простору, јер неконтролисани пожари могу довести до озбиљних последица.
“Са аспекта заштитеживотне средине, неопходно је да истакнемо да паљење стрњике угрожава биљни и животињски свет и наноси велику штету земљишту”, рекао је државни секретар у Министарству заштите животне средине Роберт Јакша.
Са агрономског становишта, препорука је да се земљиште обрађује одмах после жетве, плитким или дубљим орањем, а да се избегава спаљивање.
Како је појаснио државни секретар у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде Велимир Станојевић после жетве пшенице у просеку остане од три до седам тона жетвених остатака, чијим се спаљивањем уништава озбиљна биљна маса, која би дугорочно побољшала плодност земљишта односно квалитет хумуса.
“Дугорочно спаљивање доводи до смањења хумуса – чак до три тоне по хектару обрадивог земљишта”, упозорио је Станојевић.
У овој кампањи, МУП, кроз Сектор за ванредне ситуације, учествује већ две године, а подаци од почетка године указују да су превентивне активности изузетно важне.
Заменик начелника Сектора за ванредне ситуације МУП-а Бобан Стевановић рекао је да је на територији Србије до сада евидентирано укупно 20.237 пожара, односно ванредних догађаја, од чега 16.000 пожара на отвореном.
“У тим пожарима живот је изгубило осморо људи, 29 је повређено, у акцијама је спасено четворо, а повређено је и осам припадника ватрогасно-спасилачких јединица“, рекао је Стевановић.
Само на Златибору је ове године изгорело око 200 хектара шуме и ниског растиња, а у току претходних осам година у целој Србији регистровано око 90.000 пожара на отвореном, па из “Србијашума” упозоравају да су шумски екосистеми угрожени дуготрајним сушним периодима, али и климатским и људским фактором.
Указују да су два кључна критична периода – крај зиме и почетак пролећа, када се интензивирају пољопривредни радови и када се, по статистици, дешава 30 одсто броја пожара који немају тако катастрофалне размере, а други – летњи период када се дешава 60 одсто шумских пожара када су последице много веће.
“Не само у економском пословању ‘Србијашума’, него и у еколошком смислу који се односи на припрему земљишта и подизање нових засада које траје деценијама”, нагласио је извршни директор Сектора за шумарство и заштиту животне средине Србијашума Јеша Ерчић.
За чак 60 до 80 одсто пожара никада не буде утврђен узрок, али је у оних 20 процената узрок углавном људски фактор.
У кампању је укључен и УНДП, а Мирослав Тадић из Канцеларије УНДП указује да је у руралним подручјима прилично низак проценат осигураних домаћинстава, тако да пожари који настају паљењем стрњике и уништавање имовине могу директно утицати на таква сеоска домаћинства.
“Уколико овај проблем не буде саниран у скорије време и уколико грађани не предузму мере да сами доприносе смањењу броја пожара он свакако може бити погоршан у будућности с обзиром на очекиване климатске промене“, рекао је Тадић.
Промотивне активности кампање “Не пали стрњику” биће одржане у седам градова Србије, а са пољопривредницима ће разговарати и представници пољопривредних стручних служби који треба да им укажу на штетне последице спаљивања стрњике.
Извор: Агросавети/Танјуг
Фото: Pixabay
