И У СВЕТУ ПОВРЋА ПОСТОЈЕ ШТЕДЉИВЕ БИЉКЕ
Коврџави кељ је једно од најздравијих поврћа с мало калорија, а највише хранљивих материја на планети. Постоје црвени и зелени варијетети. Кељ лиснати коврџави не формира главицу као друге врсте кеља. Листови су му двоструки, зелени или црвени и коврџави, по томе је добио и име. У исхрани се користе надземни делови, осим стабљике која је веома тврда и горка. Листови се могу сакупљати и после мраза, тада су блажег укуса и немају горчину. У исхрани се препоручује и деци.
Вегетација му је 80-90 дана. Производи се директном сетвом, сеје се у фебруару за летњу бербу, за за зимску у априлу – мају, а расађује 6-8 недеља касније, у јамиће све до дубине котиледона. Уколико се желе касне „зимске биљке“ сеје се касније (15 јун-20 јул). Ово поврће је изузетно отпорно на зимску хладноћу, а изузетно се лако гаји. Тражи добро дренирану земљу, заливање је обавезна мера, поготово када су биљке младе јер тада имају већу потребу за водом. Препорука је да се у берби скидају листови, а да стабљика с вршном розетом остане у пољу јер ће наставити да формира нове листове све до позних, јачих мразева.
Које врсте поврћа осим коврџавог кеља штеде паре и чувају здравље, прочитајте у наставку.
